Belgija će odbiti sve azilante iz Srbije

[Admin]

Izvor: Beta 28. februar 2010. godine

BRISEL – Belgijske vlasti su upozorile da stotine ljudi albanske narodnosti koji iz Makedonije, s juga Srbije i, znatno manje, s Kosova dolaze u Brisel u očekivanju da dobiju azil, smeštaj i finansijsku pomoć, praktično nemaju nikakvog prava na to.
Ti ljudi koji u Belgiju dolaza s urednim biometrijskim pasošima, koje često bacaju odmah potom, biće vraćeni u zemlje porekla, na temelju sporazuma o readmisiji koji su Makedonija i Srbija potpisale sa članicama „Šengenskog prostora” Evropske unije.
Belgijski premijer Iv Leterm koji će radi hitnog rešavanja tog problema otputovati 8. marta u Prištinu i Skoplje, uputio je komesaru za unutrašnje poslove EU Sesiliji Malmstrem pismo sa zahtevom da se „ograniče pogubne posledice ukidanja viza Evropske unije” za državljane Makedonije, Srbije i Crne Gore od 19. decembra 2009.

Leterm koji u petak o tome u Briselu namerava da razgovara i sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem, takođe je ukazao komesarki Malmstrem da „navala” građana iz Makedonije, Srbije i sa Kosova koji traže azil, stavlja belgijske vlasti pred „ogromne teškoće sa smeštajem”.
Belgijski premijer je predočio i da „naše vlasti sumnjaju da se iza te nagle navale (azilanata) kriju prave organizovane mreže”.
Direktor za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Pjer Mirel sutra treba da otputuje za Beograd da bi sa vlastima Srbije razmotrio kako rešiti taj problem koji može dovesti u pitanje nedavno ukidanje viza za putovanje državljana Srbije i Makedonije u EU bez viza.

U četvrtak su belgijski zvaničnici upozorili i ministra spoljnih poslova Albanije Ljuljzima Bašu da se Tirana koja takođe traži ukidanje viza EU, mora u potpunosti pobrinuti da, u slučaju da vize budu ukinute za državljane Albanije, to ne zloupotrebe mreže prevaranata.
Ti prevaranti ljudima albanske narodnosti sa severa Makedonije, sa juga Srbije i delom sa Kosova obećavaju azil, smeštaj i finansijsku pomoć u Belgiji.
Belgijski državni sekretar za imigraciju Melkior Vatle je, prema listu „Soar” obavestio Parlament da će biti učinjeno sve da se s vlastima u Skoplju, Prištini i u Beogradu „nađe rešenje problema naglog priliva žitelja Makedonije, Srbije i Kosova albanskog porekla”.

U suštini, zloupotreba slobodnog režima viza i posebno činjenica da navodni azilanti po dolasku bacaju biometrijske pasoše, mogla bi dovesti do preispitivanje odluke EU o ukidanju viza za Srbiju i Makedoniju, budući da Evropska komisija i članice EU u prva dva meseca pomno prate kako se sprovodi taj novouvedeni režim.

Funkcioner Ured za izbeglice Vlade Belgije Dominik Ernu je izjavila agenciji Beta da lica sa severa Makedonije i juga Srbije autobusima dolaze pravo pred taj ured u Briselu, na osnovu lažnih informacija da će odmah dobiti smeštaj i novac.
Neka od tih lica su prenela novinarima da im je rečeno da azil traže na temelju tvrdnje da su u Makedoniji i Srbiji ugnjetavana po etničkoj osnovi.

[Goca]

Izvor:Blic.rs - Ž. J. | 02. 03. 2010. - 00:02h

Bezvizni režim za građane Srbije neće biti ugrožen zbog primedbe Belgije da je u toj državi povećan broj azilanata sa juga Srbije, kaže u izjavi za „Blic” ministar policije Ivica Dačić. On dodaje da će svi azilanti biti vraćeni iz Belgije. MUP Srbije trenutno ispituje da li u celom slučaju ima elemenata kriminala, a prema saznanjima „Blica” postoji osnovana sumnja da su u posao uključene agencije iz Makedonije koje organizuju autobuski prevoz do Belgije.

Ministar policije Ivica Dačić kaže da će „narednih dana biti razgovora sa Evropskom komisijom i predstavnicima Belgije, a u narednom periodu zajedničkim delovanjem radiće se na sprečavanju takvih pojava”.
- Reč je o Albancima s juga Srbije i Makedonije, ali za sada nismo još dobili dovoljno informacija. Taj broj nije tako veliki kao što se objavljuje jer je reč o oko 300 lica. Po ulasku u Belgiju sa biometrijskim pasošem, oni zatraže azil, a pri tom kažu da nemaju nikakva dokumenta. Mi ćemo reagovati i preventivno i građanima objasniti da azilanti, odnosno lažni azilanti, neće dobiti azil i svi će biti vraćeni na osnovu sporazuma o readmisiji - kaže Dačić.

On najavljuje da će MUP ispitati da li u povećanom broju azilanata u Belgiji ima i elemenata kriminala, a već se došlo do imena agencija koja učestvuju u prevozu. Takođe, kako Dačić ističe, kontroliše se i eventualna promena prebivališta Albanaca sa KiM na jug Srbije.
- Suzbijanje pojave lažnih azilanata je veoma važno da ne bi bio ugrožen bezvizni režim. Ovaj slučaj sa Belgijom za sada je jedini i reč je o jedinom primedbi koja je došla iz EU - kaže Dačić.

Azilanti s juga Srbije i Makedonije odlaze najčešće u Belgiju jer ta država pruža najbolje uslove, između ostalog poput hotelskog smeštaja. Azilanti navode da nemaju dokumenta ili se pak pozivaju na politički progon. Po konvencijama Belgija ne može odmah da ih vrati u zemlju iz koje su došli, ali kako se radi o zloupotrebi jer je prvenstveno reč o ekonomskim razlozima, azilanti će biti vraćeni.

Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije, kaže da će Srbija pokazati i u ovom slučaju doslednu primenu zakona i opravdati poverenje koje joj je ukazano.
- Za beli šengen, kao i za svaki naredni korak u evropskim integracijama važan je odgovoran odnos - kaže Delević.

Mikele Čerkone, predstavnik za štampu komesara za pravosuđe i unutrašnje poslove Evropske komisije, rekao je juče da je EK u Briselu stavila do znanja da zasad nije preduzela neposredne mere zbog priliva u Belgiju građana Makedonije i Srbije koji neosnovano traže azil, već da najpre nastoji da dobije potpuni uvid u to šta se događa.

Halimi: Albance niko ne organizuje
Lider Partije za demokratsko delovanje Riza Halimi izjavio juče da je teška ekonomska situacija glavni krivac što ogroman broj Albanaca iz Preševa i Bujanovca pokušava da dobiju azil u zemljama Evropske unije. Kako je dodao, odlazak Albanaca u zemlje Evropske unije niko ne organizuje. Halimi kaže da lokalna i centralna vlast nisu mogle taj proces da
spreče, ali moraju se probuditi i prestati da se pravdaju da nemaju kompetencije da bi se smanjio odlazak ljudi iz Preševa i Bujanovca.

[Simon]

     Hmmm. Zanimljivo će biti pratiti šta će se sve događati na ovom polju. Zbog čega? Razloga može biti više, ali ćemo analizirati samo neke.
Prošlo je samo dva meseca od uvođenja bezviznog (iliti po mom bezveznog) režima, a Srbi, ko Srbi (ovde mislim na građane Srbije) pomislili odmah da im sve na ovom svetu pripada i da su sada svi u obavezi da im nadoknade izgubljeno vreme pa krenuli odmah "đonom" na "Staru damu". Ali neće se tako lako "Stara dama".

     Naglo povećanje broja ljudi koji traže azil moglo bi da ima posledice po građane Zapadnog Balkana – moguće su restrikcije na već uvedene bezvizne režime, ali i prolongiranje odluke za BiH i Albaniju.

     Evropska komisija i Vlada Belgije već su pokrenule mehanizme zaštite. Objašnjenja političara da nema mesta zabrinutosti ne pije vodu. I dok navodni azilanti u ovom slučaju, pored povratka u zemlju porekla (sistem Sporazuma o readmisiji), sebe dovode u rizik i od oduzimanja pasoša jer su zloupotrebili zvanični dokument, posledice takvog njihovog ponašanja mogu se odraziti na ceo proces vizne liberalizacije za Zapadni Balkan.

     Zar nije jasno da po dobijanju „belog šengena“ zemlje članice EU još izvesno vreme nastavljaju da prate implementaciju tog režima. Nagli priliv ljudi iz Srbije i Makedonije svakako je signal da nešto nije u redu, tako da je moguće da se uvedu restrikcije koje će pogoditi sve građane.

     Izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju Tanja Fajaon, za Dojče vele kaže da još nije bilo reči o mogućim merama, ali da se uvedu jače kontrole na granicama i  strožiji uslovi ulaska, koji se odnose na novčano osiguranje puta i sl. Problem, prema njenim rečima, može zadesiti i zemlje koje su na putu da dobiju bezvizni režim:  „U sred smo priprema za viznu liberalizaciju za Bosnu i Hercegovinu i Albaniju. Ako sada imamo negativan uticaj zbog masovnog dolaska u Belgiju, zemlje članice EU biće još više zabrinute i bojim se da će to dovesti do usporavanja procedure.“

     Meni lično nije jasno da li "oni" (koji pokušavaju da dobiju azil) uopšte čitaju novine, prate internet, traže obaveštenje od njihovih prijatelja, rođaka...Nije mi jasno da žive i dalje u iluziji da će im Stara dama dati nešto, da samo njih čeka...Razumem da teško žive, da neki i ne rade i da sve to rade iz ekonomskih razloga. Ali ne mogu da razumem da se ne informišu da TO TAMO VIŠE NE PROLAZI! Pa samo za troškove putovanja daju enormnu cifru (uz to tu sumu novca sigurno u 99% slučaja pozajme), ništa ne urade, vrate ih i tek onda nastaju problemi. Naravno, sigurno ima tu i turističkih agencija koje "pomažu" razvijanju takve vrste turizma.

     Sve u svemu nije dobro ovo što se radi (iako u malom procentu). Nije dobro za njih lično, njihove porodice a nije dobro ni za državu Srbiju. Sećamo se ranijih decenija koliko ih je izbeglo. Većina istih to pokušava opet. Navikli se na tuđe "jasle"-socijala, pa malo "bauštat", pa malo šverc, pa malo...i skupi se.

     Država bi trebala mnogo ozbiljno da shvati ovu pojavu i da na neki način kazni ovakve "turiste" pa možda i zabranom izdavanja pasoša na neki period. Ipak  treba voditi računa o ugledu većine.

[Simon]

04. mart 2010. godine Beograd

Osim Belgije oglasila se i Švedska po pitanju građana Srbije koji traže azil. Ali pre nego prenesemo te vesti samo da kažem da je ministar policije Ivica Dačić zaista rešio da se problem istera do kraja, pa tako on kaže:

"Zvaničnicima Evropske unije, Belgije i Švedske mogu da poručim da će MUP Srbije učiniti sve da spreči zloupotrebe vizne liberalizacije. Odlučni smo da istražimo sve slučajeve ljudi koji odlaze u zemlje EU tražeći azil, bez ikakvog uporišta u pravu i međunarodnim konvencijama. Naša poruka je jasna - istražićemo ima li u tome elemenata organizovanih kriminalnih radnji i tu pojavu saseći u korenu".

A evo šta kaže list Danas.rs o protestima ŠvedskeAUTOR: I. PEJČIĆ - S. ČONGRADIN

Beograd, Brisel - Od početka primene Sporazuma o readmisiji Srbije i Evropske unije, odnosno od januara 2008. do danas, MUP Srbije primio je 3.713 zahteva država članica EU za preuzimanje srpskih državljana koji su u njima nelegalno boravili. Najveći broj zahteva za readmisiju stigao je iz Nemačke, saznaje Danas u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije. Kako nam je rečeno, „nije primećeno povećanje broja zahteva u odnosu na period pre početka primene Sporazuma“.

Ipak, sudeći prema najnovijim informacijama, može se očekivati da će pomenuta dvogodišnja cifra samo u toku 2010, nakon stupanja na snagu „belog šengena“, biti premašena. Nakon što je Belgija saopštila da je za poslednja tri meseca oko 500 srpskih državljana zatražilo u toj zemlji azil, oglasila se i Švedska.

- Samo u februaru više od 300 srpskih državljana koji su došli u Švedsku podnelo je zahtev za azil, dok ih je od početka godine bilo 580 ukupno - izjavio je Nil Krister Bringeus, švedski ambasador u Beogradu, i precizirao da je uglavnom reč o Romima.

Bringeus je kazao da je Švedska „veoma zabrinuta zbog ovako drastičnog povećanja broja zahteva, koji su usledili tako brzo po stupanju na snagu vizne liberalizacije. Takođe smo veoma zabrinuti zbog činjenice da su ti ljudi prevareni jer su navedeni da misle da mogu da dobiju azil u Švedskoj, što nije tačno“, rekao je ambasador. Prema švedskim zakonima, azil se ne može dobiti iz ekonomskih ili socijalnih, već samo iz političkih razloga, a nema razloga da se to primenjuje u slučaju građana Srbije, objasnio je Bringeus u izjavi za Tanjug.

Ipak, kako je istakao, Švedska i dalje u potpunosti podržava viznu liberalizaciju i ima potpuno poverenje u mere koje vlada u Beogradu namerava da preduzme.

- Povećani broj zahteva za azil koje su podneli uglavnom Albanci s juga Srbije i iz Makedonije, kao i Romi, neće neposredno ugroziti bezvizni režim koji je odobren Srbiji. Iako EU može da izmeni svaku svoju odluku, to bi bio dugotrajan proces, kakav se ne pokreće bez krupnih razloga – ocenjuje za Danas Maja Kovačević, predavač na Fakultetu političkih nauka i nekadašnja direktorka savezne Kancelarije za pridruživanje EU.

Ona podseća da je Srbija potpisala sporazum o readmisiji, kojim se obavezala da prihvati povratak svih svojih građana koji ilegalno borave u zemljama EU.

- Taj sporazum je bio jedan od preduslova za viznu liberalizaciju upravo stoga što se moglo očekivati da će biti povećan broj lica koja će pokušavati da se i bez pravnog osnova nastane u nekoj od zemalja EU. Na taj način su se zemlje Unije zaštitile i to je jedan od bitnih razloga zašto ne treba očekivati promene u bezviznom režimu - smatra Kovačevićeva.

Prema njenim rečima, slučajevi s Belgijom i Švedskom su posledica činjenice da je bezvizni režim tek počeo da se primenjuje i da su „lakoverni pomislili da traženjem azila mogu sebi da obezbede bolji život u inostranstvu“.

Direktor belgijske Federalne kancelarije za strance Fredi Rozmont rekao je juče da se na podnosioce zahteva za azil iz Srbije ne može primeniti procedura azila, jer zahtevi zbog kojih oni traže azil nisu adekvatni za tu vrstu zaštite.

- U razgovorima, oni kažu da dolaze zbog boljeg života, teške ekonomske situacije kod kuće, pominju i probleme u porodici, što nema nikakve veze sa Ženevskom konvencijom - kazao je Rozmont.

Izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju Tanja Fajon pozvala je vlasti u Makedoniji i Srbiji da povedu informativne kampanje i obaveste svoje građane o postojanju agencija koje im lažnim obećanjima o boljem životu na Zapadu samo uzimaju novac. Fajonova je rekla da još nije bilo reči o mogućim merama, ali da je potrebno da se uvedu jače kontrole na granicama i stroži uslovi ulaska, koji se odnose na novčano osiguranje puta i slično.

[Simon]

11. mart 2010. godine | Politika

INTERVJU: DENIZ DE HAUER, AMBASADORKA KRALJEVINE BELGIJE Belgija nije raj za emigrante | G. Novakovic | Foto Z. Anastasijevic Vrlo je važno da se ljudima sa juga Srbije, kojima neko manipuliše, objasni da ne mogu dobiti politicki azil zato što su siromašni Prva grupa ilegalnih emigranata koja je u Belgiji tražila politicki azil dobrovoljno je juce krenula nazad u Srbiju, a ocekujemo da ce biti još ljudi koji ce shvatiti da je bolje da se odmah sami vrate, nego da ih posle šest meseci boravka u kolektivnim centrima prinudno vracamo u Srbiju. Mislim da sve više njih shvata da ih je neko prevario i da u Belgiji nece dobiti ni kuce, ni automobile, ni novac, ni posao, kaže za „Politiku” ambasadorka Belgije u Srbiji Deniz de Hauer. Prema njenim recima, naglo povecanje broja emigranata sa juga Srbije koji u Belgiji traže politicki azil veliki je problem i za Srbiju i za Belgiju, ali pre svega za te ljude koji su žrtve nekih organizacija ili pojedinaca koji se bogate na racun njihove teške materijalne situacije. Bili ste u Bujanovcu i razgovarali sa predstavnicima lokalnih vlasti iz tog dela Srbije. Šta ste im rekli? Ponovili smo da teška ekonomska situacija u kojoj ljudi tamo žive ne može biti razlog za dobijanje politickog azila, i to stalno treba da im se govori. Njima, nažalost, neko manipuliše, obecava im da ih u Belgiji ceka raj, a na kraju ce morati da se vrate u Srbiju i bice u još težem položaju, jer su sve što su imali prodali da plate put. Zato je vrlo važno da se tim ljudima objasni da ne treba da idu ni u Belgiju, ni u druge evropske zemlje jer nigde nece dobiti politicki azil, koji se, po medunarodnim konvencijama, može tražiti kada ste u nekoj zemlji progonjeni, kada se u njoj krše ljudska prava, kada vam je život ugrožen, zbog rata i slicno, a ne zbog toga što ste siromašni i teško živite. Šta su Vam rekli gradonacelnici, mogu li oni da uticu na odluke ljude u tim opštinama? Mislim da mogu, i posebno je važno što su našem razgovoru prisustvovali i novinari, koji su preneli našu poruku gradanima. Posebno mislim da je dobro što je gradonacelnik Bujanovca Šaip Kamberi rekao da i oni hoce da se iseljavanje zaustavi jer su to mladi i sposobni ljudi koji su potrebni ovde u Srbiji. On je rekao da ce, ako se iseljavanje nastavi, uskoro biti više Albanaca iz Preševa u inostranstvu nego u Preševu, što niko ne želi. Koliko je trenutno emigranata koji traže azil u Belgiji? U januaru je 58 ljudi iz Srbije tražilo azil, da bi se u februaru taj broj povecao za 500 odsto, pa smo imali 330 zahteva za dobijanje politickog azila. Poredenja radi, u toku cele 2009. godine državljani Srbije podneli su ukupno 71 zahtev za boravak u Belgiji, tako da je razlika dramaticna. Da li su svi sa juga Srbije i da li je rec iskljucivo o Albancima? Svi su sa juga, 75 odsto je Albanaca, 25 odsto Roma, a samo jedan zahtev je podneo Srbin. Rec je uglavnom o mladim ljudima, izmedu 20 i 40 godina. Koliki je to problem za Belgiju? Veliki, jer su nam kolektivni centri vec popunjeni ljudima iz Avganistana, Iraka, nemamo ni dovoljno službenika da obrade sve te zahteve. Kada neko traži politicki azil u svakom slucaju moramo da utvrdimo da li je taj zahtev opravdan, i to traje. Zatim, kada se zahtev odbije, postoji mogucnost žalbe i opet traje neko vreme. U meduvremenu, svi oni su u kolektivnim centrima. Zato smo do sada preduzeli tri stvari – rekli smo da cemo maksimalno ubrzati postupak, smestili smo neke ljude iz kolektivnih centara u hotele i štampali smo letke na albanskom jeziku u kojima ih obaveštavamo da su pogrešili što su došli i da je bolje da se odmah dobrovoljno vrate. Moram da kažem i da su ih takode slagali da ce, dok im se zahtevi ne reše, biti svi smešeni u hotele, što takode nije tacno, jer ih upucujemo u kolektivne centre. Kakva je saradnja sa vlastima u Srbiji? Odlicna. Mi, inace, vec šest godina na osnovu sporazuma o readmisiji vracamo u Srbiju ljude ciji se zahtev za boravak u Belgiji ne prihvati i do sada smo veoma dobro saradivali. I u ovom slucaju, Srbija je odmah reagovala, pružila punu podršku svemu što smo preduzeli, predsednici naših dveju vlada su vrlo otvoreno razgovarali o ovom problemu. Važno je i to što je iz MUP-a poslata poruka da srpska vlada nece preduzeti nikakve mere protiv ljudi koji su tražili politicki azil, jer ako budu oslobodeni i tog straha, možda ce se lakše odluciti da se dobrovoljno vrate. Bilo bi važno i da se preduzmu mere protiv onih koji manipulišu tim ljudima i bogate se na njihov racun. Ovde postoji strah da bi toliko veliki broj emigranata mogao da utice na to da EU preispita vizni režim sa Srbijom? Takva opasnost uvek postoji. Licno smatram da ovo što se sada dešava ne može rezultirati time, ali ako bi se to nastavilo, sve je moguce. Jer, u stvari se dešava da ti ljudi legalno predu granicu sa novim srpskim pasošima, a onda ih neko nagovori da ih bace i prijave da nemaju pasoš. Mi smo pitali službenike na granicama Madarske i Slovenije, dakle na granicama šengenske zone, gde je kao što znate veoma stroga kontrola, da li su primetili nešto neobicno i dobili negativan odgovor. To znaci da svi ti ljudi koji traže azil legalno prelaze granicu.