SAJT Putovanja Dijeta Zdravlje Poznati Saveti Vežbe Smeh i zabava Пиркетов Блог Marketing
Bolji pregled Foruma za Mobilni i Tablet: Na dnu Foruma kliknite na WAP2


Skorašnje poruke

Stranice: [1] 2 3 ... 10
1
Informacije i saveti za putovanje, školovanje... / Kako do posla u Sjedinjenim američkim državama (SAD)
« Poslednja poruka od strane Admin poslato Septembar 26, 2016, 12:51:31 posle podne »
Na privremeni rad u Sjedinjene Američke Države (SAD) godišnje ode više od 3.500 građana Srbije

Izvor: Blic

Foto: Askmigration

I dok u evropske zemlje mladi odlaze da rade poslove koji zahtevaju visoke kvalifikacije, u SAD najčešće idu mladi ljudi u potrazi za brzom zaradom na nekim od sezonskih poslova za koje fakultet nije potreban. Spasioci, prodavci, konobari i bebisiteri najčešći su poslovi koje dobijaju u SAD. Rade od tri meseca do godinu dana, a nadnica se razlikuje zavisno od regiona, i kreće se između sedam i 13 dolara po satu. Dobro poznavanje jezika donosi i bolji posao.

Dva najčešća načina da krenete u američki san jesu: J1 viza, koja nudi obilje programa za život i rad u SAD, od kojih je najpoznatiji "Work and travel", i zelena karta ili "Diversity Immigrant Visa DV" čija lutrija ponovo kreće 1. oktobra. Najveći broj naših mladih je stigao u SAD preko jednog od ova dva programa.

Lična karta zemlje

Broj stanovnika: 318.892.103

Površina: 9.826.675 kilometara kvadratnih

BDP: 53.041,98 dolara po glavi stanovnika

Valuta: dolar

Najveći gradovi: Njujork, Los Anđeles, Čikago, Hjuston, Feniks, Filadelfija

Koji su poslovi traženi i kolike su plate

Državljani Srbije obavljaju najrazličitije poslove u SAD, od sezonskih poslova spasilaca na bazenima do istraživačkog rada u sklopu postdoktorskih studija.

Zarada radnika na privremenom radu zavisi od stepena stručne spreme, geografske lokacije, tržišta rada i mnogih faktora. Radnici na privremenom radu u SAD ne mogu biti plaćeni manje od federalne minimalne naknade koja u 2015. godini iznosi 7,25 dolara po satu, to jest, minimalne naknade savezne države ili grada u kojem rade ukoliko je ona veća od federalne.

Programer - 6.000
Fizijatar, lekar - 4.000
Sistem administrator - 3.300
Veb-dizajner - 4.000
Spasilac - 1.800
Perač sudova - od 1.600
Medicinska sestra - od 2.000
Vozač kamiona   od - 2.700
Komercijalista   - 2.500
Konobar   od - 1.200
Čuvanje dece - 1.500
Selidbe - 2.600

(zarade su u dolarima, mesečno)

Potrebna znanja i diplome

Visokokvalifikovani stručnjaci najčešće moraju da prođu kroz uporednu analizu diploma kako bi se procenilo da li odgovaraju američkim standardima.

Evaluacioni servisi analiziraju ispit po ispit i na kraju daju svoje mišljenje da li je stepen obrazovanja uporediv s onima koji se dobijaju na američkim univerzitetima. Evaluacija je potrebna za dobijanje licence za rad u struci.

- Poslodavac može da insistira na određenim kvalifikacijama i stručnoj spremi, a samim tim i na nostrifikaciji diploma u određenim slučajevima - objašnjavaju u američkoj ambasadi.

Iako se razgovor za vizu može obaviti na srpskom jeziku, diskreciono pravo konzularnog službenika je da, u slučajevima kada je procena da je za obavljanje određenog posla poznavanje engleskog jezika neophodno, insistira na engleskom jeziku.

Dokumenta potrebna za vizu

U američkoj ambasadi objašnjavaju da su različita dokumenta potrebna u zavisnosti od vrste radne vize. U svakom slučaju, proces u SAD započinje poslodavac, agencija ili sponzorska organizacija.

- Prvi korak je da zainteresovani pronađu poslodavca ili agenta spremnog da podnese zahtev za neuseljeničku radnu vizu Službi za unutrašnju bezbednost u SAD. Ukoliko se ovaj zahtev odobri, poslodavcu ili agentu se šalje pisano odobrenje. Broj odobrenog zahteva je neophodan u daljoj proceduri podnošenja zahteva za vizu - kažu u ambasadi.

Zatim sledi procedura podnošenja zahteva za vizu koja podrazumeva pribavljanje neophodne dokumentacije, popunjavanje elektronskog obrasca zahteva za vizu i lično pojavljivanje na zakazanom razgovoru za vizu.

Studenti u SAD najčešće odlaze preko agencija koje im za 1.000 dolara obezbeđuju posao tokom pet meseci.

Kontakti za pomoć u nalaženju posla

- Američka ambasada, deo koji se odnosi na useljeničke vize, Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića 92. Radno vreme ambasade je od 8.30 do 17 sati, a broj telefona je 011/ 706-4000

- J1 program razmene posetilaca čiji je deo i veoma popularan "Summer work and travel" preko koga je mnogo naših studenata bolje upoznalo SAD. Obuhvata u programe za dadilje, zaposlene na praksi, profesore i naučne istraživače, specijaliste, profesore... Iskustva naših ljudi koji su otišli preko J1 vize možete pročitati ovde.

- Zelena karta ili "Diversity Immigrant Visa" (DV) za mnoge Srbe dokument koji će im obezbediti bolji život, lutrija za zelenu kartu održava se sevake godine najesen. Ove godine počćinje 1. oktobra, a završava se 3. novembra. Mnoge domaće i strane agencije i sajtovi nude vam da za novac popune dokumenta da biste učestvovali u "green card lottery", ali obrasce treba da popunjavate sami, isključivo preko zvaničnog sajta američke Vlade - https://www.dvlottery.state.gov/

- O svim tipovima viza, kao i uputstva za prijavu za zelenu kartu, možete pročitati na sajtu travel.state.gov/

Lako do zaposlenja ako niste izbirljivi

Amerika je zemlja radničke klase, za razliku od, na primer, Kanade koja daje useljeničke useljeničke vize inžejnerima, doktorima... Posle ekonomske krize koja je pogodila Ameriku, najmanje se radnika traži na tržištu nekretnina i na građevini. Veoma veliki broj naših ljudi opredelilo se za rad u transportnim kompanijama, konkretnije, kamionskim, gde se pojavila potreba za vozačima kamiona. Naravno, nije lako naći posao, ali ako niste suviše probirljivi, a želite da radite, možete sebi da obezbedite zaposlenje.

Kako izgleda život u SAD?

U severozapadnom delu Čikaga u kome živim ima mnogo naših ljudi. Toliko, da bez problema, ukoliko odlučite da prošetate parkom, možete čuti da neko priča srpski jezik. U Čikagu imam ćerkicu Anđelinu od četiri godine, sestru Oliveru, sestričinu Nikolinu, zeta Dejana, i naravno, oca Velimira i majku Momirku, a u Srbiji imam veliku rodbinu kojoj pomažem maksimalno. Gledam na to kao na nešto što se podrazumeva i stalno smo u kontaktu. Posle 14 godina ovde, nisam nijednom bio u Srbiji.

Razmišljate li možda o tome da se vratite u Srbiju?

Da, imam želju, kao i većina naših. A da li hoću? Šanse su veoma male. Srbija mi je naravno u srcu jedna jedina domovina, ali ako ostavimo to na stranu, pogled odavde govori da je još neuređena i nisam siguran koliko bih mogao da se uklopim posle toliko godia. Ono što se ovde smatra osnovnim uslovima za život, tamo je luksuz.
2
Informacije i saveti za putovanje, školovanje... / Odg: Nemci očajnički traže radnike - zvona za uzbunu
« Poslednja poruka od strane Simon poslato Septembar 11, 2016, 05:38:38 posle podne »
Nažalost to su tzv. poslovi na "margini" društva. Nisu priznati kao IN, nisu značajni, ne donose "slavu"...I svuda će vremenom nestajati, odnosno neće se deca školovati za navedena zanimanja, a odrasli se neće prekvalifikovavati. Ali doći će vreme (ko nekada) kada ćemo shvatiti da su ova zanimanja i te kako popularna i biće i te kako plaćena.

Pa neće ekonomisti, bankari i IT sektor da budu zamajac i oslonac društvu. Ova zanimanja će vremenom razoriti društvo. Živi bili pa videli.
3
Informacije i saveti za putovanje, školovanje... / Nemci očajnički traže radnike - zvona za uzbunu
« Poslednja poruka od strane Goca poslato Septembar 11, 2016, 05:32:55 posle podne »
Udruženja zvone za uzbunu: ako se nešto ne preduzme, u Nemačkoj uskoro neće biti moguće sve putnike i svu robu prevesti od tačke A do tačke B.

Izvor: B92

Foto: Thinkstock

Udruženja nemačkih prevoznika (VDV) posebno ukazuju na raskorak u sve gušćoj mreži javnog prevoza i sve većem broju vozača koji odlaze u penziju ili se nalaze pred penzijom.

Niko neće u vozače

Situacija je posebno kritična sa mašinovođama, piše Dojče vele.

„Niko više ne želi da vozi lokomotive“, žali se sindikat mašinovođa GDL. Dečački snovi o upravljanju lokomotivom očigledno ispare nakon puberteta. Trenutno širem zemlje nedostaje od 800 do 1.000 mašinovođa.

Niko izgleda nije spreman na samoću i rad u smenama. I gradovi kao što je Berlin očajnički traži nekoga ko bi prevozio građane. Prosečna starost berlinskih vozača podzemnih i nadzemnih železnica je 50 godina.

Nama trebaju mladi“, vapi jedan predstavnik minhenskog gradskog preduzeća.

Otkako je u Nemačkoj pre nekoliko godina ukinut monopol železnice u međugradskom saobraćaju, pojavio se i akutni manjak vozača autobusa na dužim relacijama, Nemačko udruženje autobuskih prevoznika govori o trenutnom manjku od 2.000 vozača.

U sledećim godinama bi taj broj mogao da poraste na 10.000. Udruženja su pokrenula agresivnu kampanju među mladima pod sloganom: „Pokreni nešto – budi vozač autobusa“.

Niko neće za upravljač

Slična je situacija i sa rastućim sektorom drumskog teretnog prevoza. Doduše, trenutno se za taj posao obučava oko 7.000 mladih, ali oni presporo ulaze na tržište rada da bi se pokrio manjak. Ne postoje tačni podaci koliko širom Nemačke trenutno nedostaje vozača teretnih vozila, ali samo na području Duisburga (gde se nalazi najveća rečna luka u Evropi i gde je sedište mnogih špediterskih kompanija) nedostaje 3.000 vozača.

Kako kaže predstavnik Udruženja profesionalnih vozača Wolfgang Westermann, mnogi špediteri su prisiljeni da svoje vozače zadržavaju i nakon odlaska u penziju. Drugi pojačano tragaju za vozačima širom Evropske unije.

Jedini sektor koji u Nemačkoj ne vapi za vozačima, odnosno pilotima, je vazdušni.

„Tržište je zasićeno“, poručuje udruženje pilota Cockpit. Manjak pilota je primetan u Aziji i SAD-u, ali tamo su i radni uslovi dosta slabiji nego u Evropi pa tako većina uloženo vreme i novac (najmanje 200.000 evra za pilotsko školovanje) pokušava da nadoknadi boljim radnim ugovorima kod evropskih kompanija.
4
Vesti, informacije / Odg: Bol u peti
« Poslednja poruka od strane dragan poslato Avgust 27, 2016, 07:07:55 posle podne »
5
Vesti, informacije / Odg: Bol u peti
« Poslednja poruka od strane Simon poslato Avgust 27, 2016, 09:49:47 pre podne »
Poštovani,
Naš savet je jednostavan: Obratite se Vašem izabranom lekaru, a on će Vas uputiti dalje. Nije mi jasno zašto se do sada niste obratili.
6
Vesti, informacije / Bol u peti
« Poslednja poruka od strane stokton82 poslato Avgust 26, 2016, 07:05:29 posle podne »
Sefe, imam jedan problem sa petom ili ti petna kost. Traje vec dva meseca, treniram fudbal amaterski 3,4 puta treninzi nedeljno. Pojavio mi se otok na peti, ili je izasla neka koska. Ne ispod pete vec visoko, poslacu vam i slike i zaokruziti bolno mesto. Noga mi je u hladnoj vodi stalno. Mogu da trcim ali osecam bol. Nosim istu obucu vec godinu dana, od kopacki do patika. Cak sam i sa goreg terena presao da treniram na boljem. Imate li neki savet? Hvala

bol i otok pojavio u isto vreme, ali mozda nije bio ovako velik i jak. I mislio sam da ce da prodje, danas-sutra i tako se oduzi na 2,3 meseca. Kad se lepo zagrejem mogu da trcim, ali posle toga idu muke. Koristio sam sve i svasta, a najvise hladnu vodu, napunim lavor i tako hladim celo stopalo. Mazao sam i biofriz, i crvenu konjsku za zagrevanje, i med i so i sad mazem diklofen gel.

I da, boli me ovo na dodir, kako ga pipnem prstom tako me zaboli. I bol imam samo u onom krugu koji sam vam obelezio. Ranije sam isto imao rast koske na peti, ali sa spoljne strane pete, odmah pored ovog,ali tada nisam imao u opste bol. I to na obe pete sam imao rast te koske i to istovremeno.
7
Avionom / Niš dobio petu avio liniju - Viz er leti do Dizeldorfa
« Poslednja poruka od strane dragan poslato Avgust 20, 2016, 08:34:36 posle podne »
Aerodrom "Konstantin Veliki" u Nišu dobio je još jednu, petu po redu, redovnu liniju i to nemačkog grada Dizeldorfa

Izvor: Novosti

Wizz air

Aerodrom "Konstantin Veliki" u Nišu dobio je danas još jednu, petu po redu, redovnu liniju i to nemačkog grada Dizeldorfa.

Na svih pet relacija koje Niš povezuju sa svetom saobraćaju avioni niskobudžetne mađarske avio kompanije "Viz er" (Wizz air).

Portparol Javnog preduzeća "Aerodrom Niš" Ivanka Stanisavljević podsetila je da "Viz er" već leti iz Niša do Malmea, Bazela, Memingema i Ajndhovena.

"Do kraja godine aerodrom u Nišu dobiće još četiri redovne linije i to do Berlina (4. septemba), Dizeldorfa (30. oktobra), Bratislave (31. oktobra) i Milana (1. novembra). Na ovim linija leteće avioni kopmanije 'Rajan er'", istakla je za Betu Ivanka Stanisavljević.

Avion kompanije "Viz er" koji je sleteo iz Dizeldorfa na niški aerodrom dočekan je vodenim topovima, a dobrodošlicu putnicima poželeli su i predstavnici gradske vlasti i rukovodstvo JP "Aerodrom".
8
Avionom / Aerodrom "Nikola Tesla": Viz er raste, Lufthanza pada
« Poslednja poruka od strane Goca poslato Avgust 19, 2016, 12:42:39 posle podne »
Strane avio-kompanije koje posluju na Aerodromu "Nikola Tesla" zabeležile su mešovite rezultate tokom prvih šest meseci s obzirom na pojačanu konkurenciju.

Izvor: B92


Wizz Air, koji ima bazu u Beogradu, nastavio je oporavak nakon velikog pada tokom 2014. godine usled ukidanja nekoliko linija i javnih nesuglasica sa Aerodromom u pogledu visine taksi.

Ova niskotarifna kompanija prevezla je 199.539 putnika tokom perioda januar-jun, što je 3,4 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Wizz-ov udeo na Aerodromu porastao je na 9,4 odsto, što je i daje značajno ispod rekordnog nivoa od 12,5 odsto zabeleženog u prvoj polovini 2013. godine.

Članice Star Alliance-a, Lufthansa i Swiss International Air Lines, zabeležile su pad broja putnika od 3,4 odnosno 10,2 odsto, respektivno.

Montenegro Airlines je registrovao blagi rast broja putnika od 1,6 odsto na 114.953, uprkos padu broja avio operacija za pet procenata. Lufthansa je i dalje drugi po veličini ino operater sa udelom na tržištu od 6,2 odsto, a slede je Montenegro Airlines sa 5,4 odsto i Swiss sa 3,9 procenata.

Ukupno posmatrano, u prvih šest meseci inostrani operateri su prevezli neznatno preko milion putnika što je rast od jedan odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Strane avio-kompanije drže 47,4 odsto tržišta na Aerodromu, dok je Air Serbia prevezla 52,6 odsto od ukupnog broja putnika.
9
Kolima, autobusom, kombijem... / KREĆETE NA PUT KOLIMA? Gde su kazne i do 500 evra, a gde vam mogu ODUZETI AUTO
« Poslednja poruka od strane dragan poslato Jul 30, 2016, 02:43:08 posle podne »
Pre nego što krenete na dugo putovanje, dobro preračunajte koliko vam treba goriva, koliko nosite stvari i da li imate sva potrebna dokumenta.

Izvor: Blic


Izbegavajte špiceve, proverite alternativne pravce i razmišljajte o noćnoj vožnji. Ne zaboravite da zbog nekih prekršaja možete biti isključeni i iz saobraćaja i obavezno proverite tehničku ispravnost vozila.

Kada voziti, a kada odmarati

- Izbegavajte vožnju od 11 do 17 sati, a na svaka dva do tri sata neprekidne vožnje napravite pauzu. Pijte dovoljno tečnosti, najbolje vode, i ne jedite previše jer teška hrana izaziva pospanost. Prvi sunčani zraci posle noćne vožnje mogu da budu opasni i gotovo da nema čoveka kome se ne prispava u samo svitanje. Ljudi treba da budu svesni toga i ako im se prispava da stanu negde, a ne da požure očekujući da će uskoro stići. Poslednji sat vožnje je posebno rizičan - upozoravaju u AMSS-u.

Alternativni pravci su bezbedniji i brži

Dobro je izbegavati najopterećenije i najopasnije saobraćajnice, ali kada tražite alternativu, raspitajte se da li na tim lokalnim i regionalnim putevima ima radova.

Najveće gužve su na naplatnim rampama, zatim na delu auto-puta od Bubanj potoka do Tranšpeda gde je kolovoz sužen zbog radova i na graničnim prelazima Horgoš 1 i Batrovci. Nekada je bolje, kažu u AMSS-u, pronaći alternativni prelaz i produžiti vožnju za pola sata-sat, nego čekati satima na prelazu.

- Đala je, na primer, izuzetno dobar prelaz. Tu se ne stvaraju gužve, a radno vreme koje je inače do 19 sati često se produži do 21 sat. Takođe, savetujemo i granični prelaz Kelebija. Samo najveći prelazi rade 24 sata dnevno, pa je potrebno raspitati se do kada rade alternativni, a to je obično do 19 sati - kažu u AMSS.

Pazite na gorivo

Mnogi vozači precizno odrede koliko im goriva treba do Makedonije, kako bi ga u ovoj zemlji natočili po nižoj ceni. Međutim, dešava se da im goriva ponestane pred samu granicu, posebno ako su gužve na prelazu, a tada je teško pružiti pomoć, upozoravaju u AMSS-u.

Gume proveravajte kada su hladne

Greška je, kažu u AMSS-u proveravati pneumatike nakon vožnje ili po vrućini. Najbolje je to činiti u ranim jutarnjim satima.

Proverite propise u drugim državama

U AMSS-u navode da se propisi razlikuju od zemlje do zemlje, zbog čega možete upasti u nepriliku ako se ne raspitate dobro.

- Deca mogu da pređu granicu sa Crnom Gorom uz zdravstvenu knjižicu ili izvod iz matične knjige rođenih, a svetla moraju biti stalno upaljena. U Bosni i Hercegovini mogu vam zatražiti i zeleni karton. U Hrvatskoj nisu potrebni zeleni karton i međunarodna vozačka dozvola, a svetla moraju biti upaljena samo u slučaju slabije vidljivosti. U Italiji je potrebna međunarodna vozačka dozvola, a svetla moraju biti upaljena van naseljenog mesta. Kazne za telefoniranje u Italiji su rigorozne, a policija može privremeno da oduzme vozilo, ukoliko nemate odmah novac za plaćanje kazne. U Bugarskoj morate da imate upaljena svetla i protivpožarni aparat, a nisu potrebni međunarodna vozačka dozvola i zeleni karton. U Rumuniji morate da imate vinjetu (3 evra košta nedeljna, a 7 evra mesečna), a kazne su i do 500 evra. U Makedoniji ne treba međunarodna vozačka dozvola, dok u Grčkoj treba - kažu u AMSS-u dodajući da se mogu razlikovati i propisi o korišćenju dečjih sedišta.

Pazite na teret i kućne ljubimce

Kazne za nepropisno upakovan teret su do 20.000 dinara, a policija može i da vas isključi iz saobraćaja. Ukoliko vodite psa, on ne sme da vas ometa i mora biti vezan na zadnjem sedištu posebnim pojasom koji ne dozvoljava skakanje ili mora biti ograđen mrežom između prednjeg i zadnjeg sedišta. Najbolje je da bude u transporteru.

Pomoć AMSS-a

O svim detaljima u vezi sa gužvama i radovima na putu možete se obratiti AMSS-u pozivom na broj 1987. Takođe, u njihovim centrima možete izvaditi međunarodna dokumenta, a ako ste član imate i pravo na besplatan šlep u slučaju kvara ili nezgode do 40 kilometara.
10
Naša iskustva sa turističkim agencijama / "Go travel" im uzeo 1.100 evra, otkazao putovanje...
« Poslednja poruka od strane Admin poslato Jul 27, 2016, 07:04:45 posle podne »
Dan uoči putovanja Tatjani i Srđanu je stigla SMS poruka sa obaveštenjem da je njihovo putovanje otkazano. Novac nisu dobili nazad, agencija u blokadi. Medeni mesec umesto u Egiptu proveli kod kuće!

Izvor: Informer


Tatjana i Srđan Miković, nakon što su izgovorili sudbonosno da, hteli su da se počaste letovanjem u Egiptu. Za to su izdvojili preko hiljadu evra, ali su ostali i bez novca i bez putovanja.
- Otišli smo u agenciju "Go travel" u Novom Sadu, koja je inače subagent agencija "1A travel". Poslednjeg dana juna uplatili smo u kešu 1.116 evra i sa nestrpljenjem čekali naše prvo veliko putovanje. Umesto toga doživeli smo šok - kaže za Zaštitnik potrošača Srđan Miković.

Nekoliko dana uoči putovanja on je sa suprugom otišao do poslovnice agencije "1A travel" kako bi uplatili osiguranje i tu mu je već bilo jasno da će imati problema.

- Čovek u agenciji nam je rekao da ne može da nam naplati osiguranje jer nas nema na spisku putnika. Zovemo "Go travel", gde nam kažu da nema potrebe da se nerviramo i da nema mesta za stres, kao i da ćemo putovati sigurno, a da je reč o nesporazumu između ove dve agencije. U "1A travel" su nam rekli da nas nema na spisku putnika jer im iz ove druge agencije, u kojoj smo uplatili putovanje, nisu prebacili novac. Rekli su nam da je dovoljno da im uplate makar 100 evra i da neće biti nikakvih problema - priča Srđan.
U nadi da će problem biti rešen, mladi bračni par je spakovao kofere i obavio sve potrebne pripreme za put. Ipak, crne slutnje su se ostvarile.
- Dan uoči putovanja stigla nam je SMS poruka da je naše putovanje otkazano. Nakon toga usledilo je prepucavanje između agencija preko nas, ali nama to ništa ne znači. Naš odmor je propao. Naš medeni mesec je upropašćen jer smo ostali bez putovanja i sredstva za bilo koju drugu opciju - ogorčen je Srđan.

Citat
Naš medeni mesec je upropašćen jer smo ostali bez putovanja i sredstva za bilo koju drugu opciju
Srđan Miković


Račun u blokadi
Na sajtu Narodne banke Srbije proverili smo račun agencije "Go travel", koji je u blokadi od 1. juna 2016. godine. Međutim, ovo nije prvi put da je račun ove agencije blokiran. Prema podacima NBS, od septembra 2014. pa do danas račun ove agencije bio je blokiran ukupno 199 dana. Kao što smo vas već upozoravali, pre nego što uplatite turistički aranžman, proverite likvidnost agencije kojoj dajete novac.


Od vlasnika agencije "Go travel" ponuđeno im je da rezervišu neko drugo, zamensko putovanje, u novom terminu, ali ta opcija nije dolazila u obzir jer nisu u mogućnosti da pomeraju godišnji odmor.

- Rekao nam je da će nam novac biti vraćen, ali to se nije dogodilo. Kada smo ga pozvali nakon nekoliko dana, rekao nam je da se strpimo jer mu je navodno inspekcija blokirala račun, pa kada to reši, on će nas obeštetiti. Mi smo slučaj prijavili inspekciji, pa neka oni utvrde ko je kriv. O ovakvim slučajevima čitao sam samo u novinama, nisam verovao da će se i meni ovako nešto dogoditi, naročito što sam birao agenciju po preporuci - kaže Srđan, kome i dalje nije jasno zašto novac nije uplaćen, iako su on i njegova supruga uplatili kompletnu sumu.

- Umesto iščekivanja leta sedimo kod kuće sa spakovanim koferima i pitamo se kako je moguće da ovakve stvari prolaze nekažnjeno i da se agencije tako igraju sa tuđim parama i osećanjima?!
Stranice: [1] 2 3 ... 10