Forum sajta KoZnaZna

Recent Posts

Pages: [1] 2 3 ... 10
1
Odbio je da preda pasoš i isterali su ga na ulicu. Ekonomska situacija u Bosni i Hercegovini mnoge je prisilila da idu u svijet trbuhom za kruhom. Nerijetko smo svjedoci da umjesto posla, Bosanci i Hercegovci u svijetu pronađu veće nevolje od onih koje su ostavili u domovini.

Izvor/Foto: Avaz.ba

Mišolovke svuda

Oglasi koji obećavaju satnice u eurima, smještaj i hranu te riješenu papirologiju sve su češći u oglašivačkom prostoru u BiH.

Jedan dušek za dvojicu

Jedna od zemalja koja se posebno ističe u tim oglasima je Slovačka. Nude poslove u industriji proizvodnje dijelova za televizore, filijalama velikih automobilskih kompanija i slično.

Semir (prezime poznato redakciji) iz Banovića, u situaciji velike nezaposlenosti, odlučio je okušati sreću. Javio se na oglas agencije "Vella" iz Beograda. I tu je počela noćna mora, veća od nezaposlenosti.

Stupio je u kontakt sa Vesnom Stević, vlasnicom agencije, koja mu je ponudila posao u 'tv industriji'. Obećala mu je satnicu od tri eura, topli obrok 1,9 eura, uz besplatan smještaj i prijevoz od Beograda do slovačkog grada Nove Zamky, priča nam Semirova sestra.

Sretan zbog činjenice da je konačno pronašao posao, krenuo je iz Banovića za Beograd, a onda autobusom posredničke agencije "Vella" ka Slovačkoj.

Ali, u Nove Zamky nije stigao, zapravo odvezli su ga u ruralno mjesto Horne Saliby u okrugu Galanti. Tu su počeli problemi.

Smješten je u sobu u kojoj je bio samo jedan dušek, koji je morao dijeliti sa još jednom osobom. U sobi je bilo i drugih "podstanara", jer su po čoškovima postavljene mišolovke. Tmurnu atmosferu upotpunjavale su posude s ubudžalom vodom.

Semir je, prema kazivanju njegove sestre, u Slovačku doputovao oko 2 sata iz ponoći, a već u 4 sata po njih je došao autobus da ih vozi na posao.

Istjeran na ulicu

Na poslu nije imao ni hrane ni pauze, niti je to bilo ono što je dogovoreno. Ništa nije bilo onako kako su mu iz agencije "Vella" obećali. Iako mu je obećano da će raditi za satnicu od 3 eura, zapravo je trebao raditi za satnicu od 1,3 eura. Treći dan su tražili da preda pasoš, što je Semir odbio, nakon čega su ga istjerali iz sobe u kojoj je bio smješten.

Prespavao je na ulici, po kiši

Porodica koja je ostala u Banovićima morala je kontaktirati poznanike u Austriji, koji su na kraju otišli u Slovačku, odvezli Semira na autobusku stanicu i platili mu povratak kući.

Semir je u Banoviće stigao u nedjelju u poslijepodnevnim satima, čime je ipak sretno završena priča, koja ga je mogla odvesti u ambis.

Vesna Stević ih je blokirala na mreži Facebook i nije im se više javljala.

- Internetom kruže priče da je ona mnogo ljudi prevarila. Ja sam s njom komunicirala dok je Semir bio u Slovačkoj i slagala joj da bih željela i ja da idem u Slovačku, a sve s ciljem da dobijem informacije o njemu. Tada mi je rekla da oni 'peru' pasoše i da Semir ne mora da se vraća u BiH nakon 90 dana - zaključuje Semirova sestra.

Informaciju više o ovakvim slučajevima potražili smo u Agenciji za rad i zapošljavanje BiH.

- Mi za Slovačku ne radimo ništa, jer s tom državom nemamo potpisan sporazum o posredovanju u zapošljavanju. Što se tiče tih agencija, pretpostavljam da to i nisu agencije, a ono što sigurno znamo je da nisu registrirane u BiH - kazao nam je Boris Pupić iz Agencije za rad i zapošljavanje BiH.

Dodaje da na nivou eniteta postoji Zakon o osnivanju agencija za posredovanje, kojim je regulirana ova oblast.
- Ne postoji nikakav zakon koji bi bilo kome iz neke države branio da objavi oglas za zapošljavanje. Ta mogućnost je svima dozvoljena. Sada je poplava tih agencija. Nama se još nisu obraćali interesanti koji bi išli da rade u Slovačku - kaže Pupić.

Sveto pravilo

Dodaje da im se nisu obraćale ni firme iz Slovačke koje traže bh. radnike.

Pupić je naveo najbitnije preporuke kada je riječ o odlasku na rad u inozemstvo.

- Kao prvo, niko ne smije naplaćivati uslugu od osobe kojoj se nudi posao. Agencije koje posreduju svoju uslugu naplaćuju od firme koja traži radnike. Drugo, radnik nema potrebe da ide u drugu državu dok ne dobije ugovor, radnu dozvolu i radnu vizu. To je sveto pravilo - poručuje Pupić.

- Kompanija koja hoće da zaposli radnika, bilo direktno ili preko posrednika, kontaktira radnika i dostavlja mu ugovor o radu ili barem neku izjavu kojom kaže da će tog radnika zaposliti na određenom poslu i u kojem vremenu. Zatim ta firma je dužna u svojoj državi pokrenuti proceduru dobivanja radne dozvole za radnika. Sve troškove snosi poslodavac, a kada dobije radnu dozvolu, firma je dužna poslati radniku zvanični ugovor o radu i kopiju radne dozvole. Sve to vrijeme radnik je u BiH, jer nema šta tamo da ide osim turistički. Kada dobije sve te papire, radnik podnosi zahtjev za radnu vizu u ambasadi države u koju hoće da ide. Za radnu vizu su mu potrebni ugovor o radu i radna dozvola. Neke države traže i znanje jezika, ali sve zavisi od države - nastavlja Pupić.

On potcrtava da radnik može otići da radi u drugu državu, tek kada dobije radnu vizu.
- Može imati i radnu dozvolu i ugovor, ali bez radne vize on može ići samo turistički i ne smije raditi. Ukoliko u takvim uvjetima radi, on je taj koji krši zakon. Treba napomenuti da niko nema pravo da traži da mu date pasoš, jer vas ne smije ostaviti bez dokumenata. Često smo upozoravali javnost o takvim oglasima, a žalosno je da tokom godine dobijemo svega 15 upita naših građana, koji žele provjeriti određene oglase. Većina ih ode tamo da radi samoinicijativno i onda nastaju problemi, pojašnjava Pupić.

Na kraju dodaje da nema mogućnosti da neko istražuje i zatvara agencije poput one iz Semirove priče.

- Za to ne postoji pravni okvir. Može se uključiti SIPA u određenim slučajevima. Tako, recimo, imate oglase u kojima se navodi samo da neko traži radnika. Onda se naivni ljudi jave i onaj ko je postavio oglas traži da mu na određeni način uplate 100 ili više eura. Kada se to dogodi, poslije se više nikada ne jave. Kada nam takve slučajeve prijave, mi obavijestimo SIPA-u, ali i to je teško istraživati, jer ljudi samo promijene broj telefona i tu priča završava - zaključio je Pupić.

Tekst je prenet u izvornom obliku sa sajta avaz.ba i smatram da nikome nije problem da ga pročita i shvati. Pamet u glavu! Nije tako jednostavan odlazak u inostranstvo, a prevaranata ima MNOGO.
2
Prolazna soba / Medeljin: Grad droge danas je turistički biser Kolumbije
« Last post by Simon on January 09, 2018, 05:44:54 PM »
Medeljin je danas grad koji i dalje raste. Na njegovim ulicama mogu se sresti apsolutno svi mogući profili ljudi. Vozači kamiona, hipsteri, žene sa visokim potpeticama i tetovirani boemi - svi oni ovaj grad smatraju svojim domom.

Izvor: B92

Medeljin - Kolumbija

Početkom devedesetih godina ovim kolumbijskim gradom vladala je droga, a po zlu čuveni narkobos Pablo Eskobar sejao je strah i smrt na gotovo svakom koraku.

Kakav je Medeljin imao imidž, dovoljno govori i to što ga je časopis Tajm pre četvrt veka nazvao "najopasnijim mestom na planeti", ali od 1992. do 2017. godine proteklo je mnogo vremena. Grad čije ime je bilo neprijatno čak i izgovoriti, vremenom se transformisao u pravu pravcatu turističku destinaciju!

Devedesetih je nasilje vladalo ulicama, građansko društvo bilo je nepoznat pojam i činilo se da za ovaj grad nema spasa.

Danas je Medeljin lepo i prijatno mesto gde se poštuje zakon, a ekonomija je u takvom zamahu da je jedna od najjačih na južnoameričkom kontinentu.


Nove ikone

Grad koji je '80-ih godina 20. veka bio najpozantiji po najvećem narko bosu ikada Pablu Ekobaru, sa potpunom promenom imidža dobio i svoje nove ikone.

Danas su to mladi pop pevači, koji uživaju globalnu popularnost, Huan Luis Londonjo Arijes, poznatiji pod umetničkim imenom Maluma, i njegov kolega Hoze Alvaro Osorio Balvin - odnosno J. Balvin.

Obojica su rođeni u Medeljnu, Maluma 1994. a Balvin 1985. godine.


U čemu je onda tajna? Verovali ili ne, jedan od stanovnika Medeljina, vodič po imenu Julian, za britanski Telegraf je ispričao da je veliki uticaj na razvoj grada imao, ni manje ni više, nego - javni prevoz.

"Izgradnja metroa bila je početak svih dobrih stvari, bio je most u bolji svet. Odjednom smo shvatili da stvari zaista mogu da se promene i tako je počela revolucija u Medeljinu."

Pre nekoliko decenija, grad je bio na dobrom glasu i polako i sigurno se razvijao, ali dolaskom osamdesetih i devedesetih Medeljin je postao centar kokaina. Glavnu reč je vodio Eskobar, a i nakon njegove smrti 1993. godine, grad je bio na glasu kao mesto koje ne želite posetite ako vam je stalo do sopstvene kože.

Okončanjem stalnih nemira i unutrašnjih ratova, Kolumbija je odahnula pa je počeo oporavak u celoj zemlji, što se posebno odrazilo na Medeljin. Smešten u dolini, poznat je po nadimku "grad večnog proleća" - zahvaljujući idealnoj klimi. I gde god da se okrenete, čini vam se da se nešto događa.

Grad je čist. Izgrađeni su mnogobrojni parkovi, muzeji, moderna biblioteka, bisokop na otvorenom, a kafića i restorana ima u izobilju. Julian objašnjava da je dolazak podzemne železnice promenio život nekadašnjeg centra droge.

"Kad je 1994. izgrađen, bila je to prva pozitivna stvar nakon mnogo vremena. Metro nam je dao sigurnost i pokrenuo nas, odednom je bilo mnogo lakše kretati se gradom. Ljudi su izašli iz svojih kvartova i počeli da se kreću. Možda ćete reći 'Ma, to je samo metro', ali, verujte, itekako je promenio psihologiju grada."


3
Srednjoškolci i studenti koji žele da nastave obrazovanje u inostranstvu moraju da prate promene i trendove u vezi sa upisom, uslovima i prijavama, koji se konstantno menjaju. U skladu sa tim, izdvajamo pet ključnih novina za 2018. godinu.

Izvor: Blic

Schonbrunn palata u Beču

1. Studije u Austriji više nisu besplatne

Prema pisanju portala Kako na master, stara odluka po kojoj su studije u Austriji za državljane bivše Jugoslavije besplatne, definitivno više ne važi. Umesto toga, godina za studente iz zemalja van Evropske Unije iznosi 1.500 evra, dok za ostale košta duplo manje.

Blizina i relativno niske cene studija, neki su od ključnih razloga zbog čega se više od 2.000 studenata iz Srbije prošle godine obrazovalo u Austriji.

2. ...ali, studiranje u Sloveniji je besplatno

Za razliku od Austrije koja je ukinula besplatne studije za maturante sa ovih prostora, Slovenija ih je omogućila državljanima Srbije, Crne Gore i Bosne koji upišu državne fakultete. Tako oni koji žele da budu blizu Srbije i prođu što povoljnije, mogu upisati osnovne studije u trajanju od četiri godine i najčešće su na slovenačkom, kao i dvogodišnje master studije, koje nude i programe na engleskom.

3. Sve teže do studija u Nemačkoj

Zbog migrantske krize nemačku vizu je sve teže dobiti. Sada je neophodno uplatiti finansijsku garanciju u iznosu od 8.600 evra "Dojče banci", koja bi studentu isplaćivala 800 evra mesečno.

Osim toga, promenjena je i upisna politika, tako da studenti koji imaju prosečnu ocenu manju od sedam teško da mogu da ga upišu. Oni koji su završili Visoku školu, mogu da apliciraju jedino na Visoku školu odnosno Fachhochschule, a na akademske univerzitete ne.

Prema podacima Nemačke službe za akademsku razmenu (DAAD), početkom 2017. godine u Nemačkoj je studiralo oko 2.900 državljana Srbije.

4. Sve veće novčane garancije potrebne za Kanadu i Ameriku

Finansijske garancije za Kanadu i Ameriku traže sve više iznose, odnosno da budući studenti imaju prosečno oko 20.000 dolara na računu, pa oni koji žele studije sa druge strane okeana, trebalo bi da pripreme svoj račun na vreme.

5. U Italiji sve više programa na engleskom

Prema pisanju portala "Kako na master" i državni i privatni univerziteti u Italiji postali su veoma orijentisani na engleski jezik i postoji velika ponuda studija na engleskom. Svake godine se otvaraju novi programi, pa se može pronaći dobar program.

Kako je ranije rečeno iz Italijanskog instituta za kulturu, u Italiji je za trogodišnje studije potrebno izdvojiti oko 2.000 evra, jednogodišnji masteri su iznad 5.000 evra, a nastava na engleskom može biti i više.

Pripreme za studije u inostranstvu "rudarski posao"

Koordinator Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu Marija Jovanović ističe brojne prednosti studiranja u inostranstvu.

- U kontekstu razvoja karijere, na studije u inostranstvu se gleda sa blagonaklonošću, jer pored poznavanja jezika kandidat usavršava i druge veštine kao što je dobra organizacija, prilagodljivost i mobilnost, odnosno pokazuje svest i volju da se putuje radi usavršavanja - nabraja Jovanovićeva.

Kako ona primećuje, studenti se raspituju za razne zemlje u skladu sa poznavanjem jezika.

- Oni traže interesantne programe na respektabilnim institucijama, ali im je važno i da to bude na zanimljivim prostorima, zbog njihovog slobodnog vremena. Mi im uvek savetujemo da konkurišu na više programa, a da zatim, kada vide gde su primljeni, biraju u skladu sa finansijama i drugim uslovima - ističe ona.

Njena preporuka je da zainteresovani kandidati proces apliciranja započnu minimum godinu dana unapred, kako bi na vreme položili neophodne testove stranih jezika, pripremili motivaciona pisma, raspitali se.

- Umesto da dođu i samo kažu ja bih studirao u Francuskoj, oni bi prvo trebalo sami da obave jedan "rudarski posao", da iščešljaju internet i naprave listu onoga šta žele i šta mogu. Često i na fakultetima mogu da se raspitaju koji su to fakulteti u inostranstvu na kojima bi imali određene pogodnosti, da li se sarađuje sa nekom institucijom. Kada već znaju šta otprilike traže, oni mogu da pogledaju aktuelne konkurse na platformi Mobion, da se raspitaju u info centru Tempus fondacije, dok se na sajtu Eurakses svakodnevno objavljuje veliki broj poslova, programa mobilnosti i stipendija za mlade istraživače širom Evrope. Na našem sajtu mogu da nađu korisne sajtove i neophodne kontakte, kao i brojne savete. Takođe, kod nas u Centru mogu dobiti pomoć pri sastavljanju prijava - ističe Marija Jovanović.
4
Mršavljenje / Semena čija obiluju omega-3 masnim kiselinama
« Last post by Goca on December 21, 2017, 09:47:37 AM »
U semenkama čija nalazi se pet puta više kalcijuma, nego u mleku, i dva puta više nego u bananama

Izvor: Danas


Čija semenke

Za vegetarijance ovaj produkt je, nezamenljiv, ali i za sve koji pate zbog krtih kostiju, kose i noktiju.

Semena čija obiluju omega-3 masnim kiselinama, isto kao i crvena riba. Snižavaju nivo holesterola, poboljšavaju rad srca, pomažu da se izborite sa depresijom i poremećajima raspoloženja, a doprinose i radu mozga.

Semena sadrže veliku količinu antioksidanata, veću nego kod borovnice i aronije, što doprinosi mlađem izgledu, i zaštiti od infektivnih oboljenja.

Za sve koji se bave sportom, za efikasnije treninge, ova semena su veoma korisna. Sadrže istu količinu korisnih materija , koliko i proteinski kokteli za dobijanje mišićne mase i bolje izdržljivosti.

Semena apsorbuju vodu u želucu, čime se stvara osećaj sitosti, što je čini jednom od najefikasnijih namirnica za smanjenje težine, nakon sezone slavskih trpeza.
5
Prolazna soba / Vašari u Nemačkoj: Kuvano vino i zvončići
« Last post by GoxyS on December 05, 2017, 01:08:14 PM »
Iako se najveći vašari organizuju u velikim gradovima, najzanimljiviji su oni koji se tradicionalno održavaju u malim mestima. Božićni vašari su i nastali u nemačkim selima

Izvor: Novosti


Magija predstojećih praznika najlepše se oseća uz miris kuvanog vina i slatkiša koji mame sa božićnih vašara. Iako se najveći vašari organizuju u velikim gradovima, najzanimljiviji su oni koji se tradicionalno održavaju u malim mestima. Božićni vašari su i nastali u nemačkim selima, a sada su ponovo atraktivni zbog atmosfere, ali i veće bezbednosti.

Rudeshajm na Rajni - Do ovog gradića većina turista stiže brodovima za krstarenje, ali može se doći i sa brda - žičarom. U uskim uličicama toči se najbolje kuvano vino ili punč.

Mihelštat slatkiši - Istorijske fasade sa drvenim gredama iz 1484. godine čine ovo selo savršenom scenografijom za božićni vašar. Posebno su atraktivne drvene tezge i drvena božićna piramida koja se okreće. Svake večeri ispred Gradske kuće pevaju se pesme. Ovde živi omiljeni poslastičar Angele Merkel.

Srednjovekovni Rotemburg - Gradić je uokviren srednjovekovnim zidinama i jedna je od nezaobilaznih tačaka na Romantičnom putu Nemačke. Najviše tezgi se nalazi ispred ogromne Gradske kuće.

Romantični vašar u Regenzburgu - U Nemačkoj su hit božićni vašari u dvorcima, a u palati Emeran porodice Turn und Taksis je jedan od najlepših.

Bamberg u Bavarskoj - Najveći vašar prostire se na Maksplacu u starom delu grada koji je pravi dragulj nemačke arhitekture. Gradić je poznat po scenama Hristovog rođenja, ali i ukusnim medenjacima.
6
Pre nego što isplanirate vaše naredno putovanje, možda biste želeli da znate koliko je rizično mesto koje planirate da posetite.

Izvor: DAILY MAIL

Foto: Thinkstock

Nova interaktivna mapa rizičnih destinacija za putovanje u 2018. godini nivo bezbednosti zemalja na osnovu kriterijuma bezbednosti na putu, opšte bezbednosti i zdravstvenih usluga.

Finska, Norveška i Island trenutno su najbezbednije zemlje, dok je veliki deo Afrike označen kao opasan kada je reč o bezbednosti i sigurnošću na putevima.

Takođe, putovanje u afričke zemlje rizično je i kada su u pitanju uslovi za medicinsku zaštitu, kao i u Siriji, Iraku, Avganistanu i Gvajani, dok je rizik nizak u Kanadi, SAD, velikom delu Evrope, Australiji, Novom Zelandu i Japanu.

Brazil, Kina i Rusija smatraju se zemljama sa rastućim varijabilnim rizikom kada je reč o zdravlju.

Neznatan bezbednosni rizik je na Grenlandu, Islandu, Finskoj, Norveškoj, Švajcarskoj, dok je nizak u SAD, Španiji, Japanu, Novom Zelandu i Australiji.

Ekstremna opasnost po bezbednost postoji u Siriji, Libiji, Južnom Sudanu, Avganistanu, Somaliji, Jemenu i Maliju. Visok nivo zabeležen je u Meksiku, Pakistanu i u delovima Indije.

https://twitter.com/alghadeertv_eng/status/931839021155840001/photo/1

Kada je reč o bezbednosti na putevima, osim u zemljava u Africi, najveći rizik ovog tipa je u Brazilu, Boliviji, Saudiskoj Arabiji, Iranu i Kazahstanu. SAD se po ovom pitanju nalazi na umerenom nivou.

U većini evropskih zemalja je rizik nizak ili veoma nizak, uključujući Japan, Australiju i Novi Zeland. Srbija je u kategoriji bezbednosti ocenjena kao zemlja niskog rizika, dok su uslovi za medicinsku zaštitu ocenjeni kao srednji.

Rezultati su takođe pokazali da dve trećine (63 odsto) ljudi smatra da su putovanja postala rizičnija u poslednjih godinu dana, a kao glavne razloge za promenu destinacije navode prirodne katastrofe i bezbednost.

Takođe, 58 odsto biznis turista istaklo je da su svoje planove menjali iz sigurnosnih razloga.

Skoro polovina (43 odsto) je morala da menja svoje planove putovanja zbog prirodnih nepogoda, uključujući ekstremne vremenske prilike..

https://twitter.com/PDChina/status/932506096102621184/photo/1

PROČITAJTE I:

Turistički vodič – Informator – Bezbednosni rizici, zdravstvena situacija, transport i druge korisne informacije za preko 100 stranih država
7
Tržišna inspekcija Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija još je početkom novembra prošle godine utvrdila da tada tek osnovan novosadski ogranak slovačke agencije Maks ne ispunjava propisane uslove za upućivanje radnika na rad u inostranstvo.

Izvor: Danas


"Tada je doneto rešenje da joj se zabranjuje rad i da dok ne ispravi nepravilnosti ne može da se bavi delatnošću posredovanja u zapošljavanju. Takođe, Agenciji je zabranjeno i oglašavanje i naloženo da se uklone sve reklamne poruke kojima se pozivaju radnici na rad u Slovačku", rečeno je Danasu u tom ministarstvu.

I pored toga, slovačka centrala te agencije nastavila je da šalje radnike. Naime, sudeći prema zapisima i oglasima sa interneta, ona je otvorila druge ogranke po Srbiji, u Pirotu, Kraljevu, ali i u nekim manjim gradovima iz okruženja. Drugih kontrola tržišne inspekcije nije bilo, a Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja tvrdi da oni nemaju nadležnost da proveravaju rad agencija koje nisu registrovane za posredovanje.

U odgovoru Danasu iz tog ministarstva objašnjavaju da su nadležni "samo kada su u pitanju poslodavci koji imaju dozvolu za pružanje agencijskih usluga za posredovanje i zapošljavanje u zemlji i inostranstvu, koju izdaje Sektor za rad i zapošljavanje ovog ministarstva, kao i u slučaju kada poslodavac upućuje svoje zaposlene, sa kojima ima zaključene ugovore o radu, na privremeni rad u inostranstvo". Dodaje se i da se spisak agencija koje imaju dozvolu za posredovanje nalazi na internet stranici tog ministarstva.

Podsetimo, agencija koja je poslovala u okviru slovačke centrale Maksa nastavila je iz improvizovanih ispostava da kontinuirano šalje grupe građana iz Srbije u Slovačku, uglavnom u južnokorejske fabrike otvorene u toj zemlji. Problem je iskrsao kada je prošle nedelje slovačka policija uhapsila više radnika za koje je utvrđeno da imaju neispravne ugovore o radu i neregulisan boravak, a među njima je bilo i 20-ak građana Srbije. Neki od privedenih su deportovani jer nisu imali ni pasoš, a većini je izrečena administrativna mera da u narednih godinu dana ne mogu da putuju u Evropsku uniju i dat im je rok od nedelju dana da napuste Slovačku.

Međutim, kako istovetne ugovore ima većina radnika koji su preko agencije Maks došli na rad, praktično su svi bili u iščekivanju da li će od poslodavca uspeti da dobiju zaradu kako bi mogli da se vrate kući. Od veće pomoći nije bilo ni osoblje ambasade Srbije u toj zemlji, jer je radnicima koji su zatražili pomoć jednostavno rečeno "da nisu upućeni u taj slučaj".
8
Sistem za putne informacije i odobrenja ne znači - vize

Evropski sistem za putne informacije i odobrenja (ETIAS) ne znači uvođenje viza za građane Zapadnog Balkana.

Izvor: Politika


Ukoliko se predlog usvoji, građani svih zemalja koje imaju sporazum o bezviznom režimu sa EU, dobijaće dodatni dokument, u važenju od pet godina, po ceni od 5 evra za neograničen broj ulazaka u prostor Šengena, potvrđeno je Tanjugu u Evropskoj komisiji.

ETIAS nije viza. Građanima oslobođenim od viznog režima očigledno nije potrebna viza za ulazak u Šengenski prostor i ETIAS to neće promeniti. U pitanju je jednostavniji, jeftiniji, brži i putnicima prihvatljiviji sistem kojim u roku od par minuta u 95 odsto slučajeva dobijate pozitivan odgovor”, navodi se u u dokumentu Evropske komisije koja je zbog pojačanih bezbednosnih rizika i ilegalne migracije predložila ovu izmenu pravila ulazaka u EU.

Diplomatski izvori u Briselu kažu da su svesni interesovanja i značaja koje građane Zapadnog Balkana pokazuju povodom novih detalja o predlogu Evropskog sitema putnih informacija i odobravanja.

Naglašava se i činjenica da je 2009. godine uspostavljena vizna liberalizacija „istorijski” i jedan od do sada „najznačajnijih” koraka u odnosima EU i Zapadnog Balkana.

Ukazuje se istovremeno i na potrebu prepoznavanja bezbednosnih rizika odnosno potencijalno problematičnih pojedinaca pre nego što oni dođu na spoljne granice Šengena.

„U pitanju je jednostavan proceduralni korak koji i građani EU, iako izuzeti iz viznog režima, moraju da prođu kad ulaze u SAD gde je na snazi Elektronski sistem putnih odobrenja (ESTA)”, objašanjavaju u Briselu.

Evropski sistem putnih informacija i odbrenja ( ETIAS) je predložen od strane Evropske komisije u novembru 2016. godine. Ukoliko se, kako se očekuje do kraja 2018. godine, dobije saglasnost Evropskog parlamenta i Saveta EU, novi sistem mogao bi da stupi na snagu do 2020. godine.

U Evropskoj komisiji izdali su detaljno uputsvo kako će funkcionisati budući evropski mehanizam za automatsko priklupljanje informacija o putnicima i njihovu autorizaciju.

Quote
„Putnici će morati da popune onlajn zahtev na za to posebno napravljenoj internet stranici ili aplikaciji. Popuna formulara ne bi trebalo da traje duže od 10 minuta i neće zahtevati više informacija od onih iz pasoša ili sličnog dokumenta”
, navodi se u Evropskoj komisiji.

Ukoliko osoba koja putuje nije u mogućnosti da sama popuni formular to umesto nje može učiniti treće lice.

Quote
„Elektronska uplata takse od 5 evra po aplikaciji biće neophodna za sve podnosioce zahteva starije od 18 godina. Podnošenje novog zahteva i ponovno plaćanje takse biće neophodni tek po isteku važenja putne dozvole što je 5 godina ili do isteka važenja pasoša”
, navodi se dalje u dokumentu predloga.

Očekuje se da će velika većina zahteva, više od 95 procenata, biti automatski odobrena, a da će podnosilac zahteva o tome odmah dobiti i obaveštenje. U slučaju neodređenog ishoda automatski proces će biti prebačen na manuelnu obradu, a u posebnim slučajevima to vreme odgovora na zahtev se može produžiti najviše do dve nedelje.

Podnosiocu zahteva odgovor, bilo to odobrenje ili odbacivanje dozvole za putovanje, stiže putem elektronske pošte.

U slučaju odbijenog zahteva postojaće i mogućnost žalbe.

„Po dolasku na granični prelaz Šengena pasoška kontrola će elektronski pročitati putni dokument i kroz različite baze podataka proveriti i postojanje validnog putnog odobrenja. U slučaju da ne postoji odobrenje ETIAS-a putnik će biti vraćen sa granice i neće mu biti dozvoljen ulazak u EU”, navodi se u predlogu Komsije.

U Evropskoj komisiji ponavljaju da bi ova procedura trebalo da bude značajno jednostavnija i kraća u odnosu na nekadašnje vađenje viza kao i da će jednom dobijena dozvola ETIAS biti važeća za neograničen broj ulazaka.
9
Državljani zemalja Zapadnog Balkana ubuduće će za putovanje u "šengenski prostor" morati prethodno da traže odobrenje od nadležnih službi Evropske unije, iako će i dalje biti oslobođeni vađenja viza, navodi se u predlogu za uspostavljanje novog sistema za odobravanje putovanja.

Izvor: RTS


Odobrenje će se tražiti ispunjavanjem elektronskog fomulara, a odgovor EU će stizati u roku od najkasnije 72 sata, ali će onima za koje se utvrdi da predstavljaju opasnost po bezbednost EU biti odbijena dozvola za putovanje, stoji u predlogu.

Takav predlog Evropske komisije je danas potvrdio Odbor za građanske slobode Evropskog parlamenta, a pošto ga u EP usvoje sva nadležna tela, biće prosleđen na usvajanje Savetu ministara EU, rekao je agenciji Beta u Briselu jedan zvaničnik odbora LIBE.

Prema predlogu, građani država Zapadnog Balkana i drugih zemalja kojima nisu potrebne vize za putovanje u "šengenski prostor" EU bez unutrašnjih granica moraće za uslugu prethodne provere da plate 10 evra, ali će taj trošak pokrivati razdoblje za putovanja od tri godine, odnosno dok traje važnost pasoša.

Od plaćanja ove dažbine će biti oslobođena lica mlađa od 18 i starija od 60 godina, članovi porodica državljana EU, kao i studenti i naučno osoblje.

Predstavnica za štampu odbora LIBE Estefanija Nariljos je Beti rekla da bi ceo postupak u EP trebalo da se okonča do kraja godine, a potom će o sistemu ETIAS konačnu odluku doneti Savet ministara EU.

Ali postupak je složen i, objasnila je portparolka LIBE, sistem bi mogao stupiti na snagu za najmanje dve godine, verovatno tek početkom 2020. godine.

Građani Zapadnog Balkana koji žele da putuju i ne treba da vade vize za "šengenski prostor" EU će prethodno morati da traže odobrenje putem elektronskog formulara u kojem će pored ličnih i podataka o pasošu, morati da navedu i adresu boravišta u Uniji, tamošnji kontakt i zemlju ulaska u EU.

Takođe će morati da "vlasti EU obaveste o tome da li su bili osuđivani za ozbiljne kriminalne prekršaje (terorizam, seksualnu eksploataciju dece, trgovinu ljudskim bićima ili drogom, ubistva i silovanja), kao i o boravku u specifičnoj zoni sukoba ili odluci da napuste neku zemlju, i to sve za poslednjih deset godina".

U obrazloženju predloga za ETIAS se podvlači da će "ovaj sistem omogućiti ranu proveru putnika kojima nije potrebna viza i onima za koje se ustanovi da za EU predstavljaju opasnost kad je reč o bezbednosti, ilegalnoj imigraciji ili pretnji epidemijskih bolesti, odobrenje će biti uskraćeno".

Elektronski formular s molbom lica da putuje bez viza u šengensku zonu će automatski biti proveren u bazama podataka EU, uključujući Šengenski informacioni sistem (SIS), Sistem ulaska/izlaska, kao i preko baza evropske policijske službe Europola i Interpola, "kako bi se proverilo nije li putni dokument izgubljen, ukraden ili je za tim licem izdat nalog za hapšenje", navodi se u obrazloženju predloga za ETIAS.

Od lica koje traži odobrenje za putovanje u "šengenski prostor" EU, kako je navedeno, može biti zatraženo da pruži dodatne informacije, a u izuzetnim slučajevima i zahtev za razgovor.

"Ako tražiocu odobrenje bude odbijeno, biće izvešten o razlozima i uživaće pravo žalbe, uključujući preko suda", stoji u predlogu.

Izvestilac u odboru LIBE za uvođenje sistema ETIAS, poslanica Kinga Gal je izjavila da će taj mehanizam "znatno doprineti jačanju bezbednosti EU i snažnijem i delotvornijem sistemu zaštite granica i sigurnosti".

Evropska komisija je stavila do znanja da sada ima 60 zemalja čijim gradjanima nije potrebna viza za ulazak u EU, a očekuje se da će šengenske granice u 2020. preći 39 miliona stranaca.
10
Ha, ha. Dobra ti je ta!
Pages: [1] 2 3 ... 10