SAJT Putovanja Dijete Zdravlje Poznati Saveti Vežbe Smeh i zabava Пиркетов Блог Marketing


Skorašnje poruke

Stranice: [1] 2 3 ... 10
1
Informacije i saveti za putovanje, školovanje... / Austrija traži radnike, a evo kako da se zaposlite ako ste iz Srbije
« Poslednja poruka od strane Simon poslato Avgust 30, 2015, 01:55:49 posle podne »
Austrijski Servis za zapošljavanje (AMS) saopštio je početkom meseca koja zanimanja su u toj zemlji deficitarna, što je privuklo veliku pažnju Srba koji žele da odu iz zemlje. Belma Cokić, poverenik za integraciju Srba u austrijsko društo pri ambasadi Austrije u Beogradu kaže za da za nalaženje posla u ovoj zemlji morate da prođete nekoliko koraka.

Izvor: 24sata



Vest o tome da Austrija traži 29.000 konobara, kuvara i pomoćnika, a da je pritom minimalac veći od plate programera u Srbiji zaintrigirala je mnoge Srbe koji žele da zarade koji dinar više. Ipak, od posla vas deli nekoliko koraka.

- Prvo je neophodno pronaći odgovarajućeg poslodavca u Austriji koji želi da vas zaposli. Danas se takvi poslovi pronalaze putem interneta, gde postoji veliki broj sajtova sa poslovima u Austriji, ili preko ličnih kontakata. Ipak, bitno je naglasiti da bi trebalo da se fokusirate na zanimanja koja su u toj zemlji deficitarna, jer to povećava verovatnoću da ćete dobiti dozvolu za rad - objašnjava Cokić.

Zanimanja na koje bi trebalo da se fokusirate, sudeći po najnivijim podacima, jesu ona iz oblasti ugostiteljstva - konobari, kuvari, pomoćnici u kuhinji, čistači i radnici na pakovanju robe najtraženiji su u Austiji. A budući da je od maja ove godine minimalna bruto zarada u hotelijerstvu i ugostiteljstvu 1.400 evra mesečno, jasno je zašto se sve više Srba interesuje za zaposlenje u ovoj zemlji.

Viza nije potrebna, ali da biste ze zaposlili, morate da imate radnu dozvolu.

- Reč je o takozvanoj crveno-belo-crvenoj karti ili Rot-Weiss-Rot-Karte, za koju kandidat aplicira u ambasadi nakon što je već pronašao poslodavca. Zatim se određuje na osnovu nekoliko kriterijuma da li ćete dobiti ovu dozvolu, a jedan od kriterijuma je upravo potreba za radnom snagom. Zato, na primer, nema veze što poznajete nekoga ko ima frizerski salon i želi da vas zaposli u Austriji, ako njima nisu potrebni frizeri već ih imaju dovoljno u svojoj zemlji - objašnjava sagovornica.

Poznavanje nemačkog jezika nije neophodno za dobijanje ove dozvole, ali jeste veliki plus. Kriterijumi po kojima se određuje ko dobija crveno-belo-crvenu kartu su kvalifikacije, radno iskustvo, poznavanje jezika, starost i studije u Austriji (za visokokvalifikovana zanimanja).

Ova karta objedinjuje radu i boravišnu dozvolu, i traje 12 meseci. Nakon što dobijete ovaj papir i poslodavca, stvar je poprilično jednostavna - možete da krenete da se pakujete.

Čuvajte se prevara

Iz Austrijske ambasade upozoravaju da mnogi pokušavaju da zarade varajući Srbe koji hrle u Austriju. Tako se po nekim jatovima nalaze oglasi u kojima se obećava pribavljanje austrijske radne dozvole nakon uplate „takse za vizu“ fizičkom licu ili firmu. Iz ove ambasade izričito savetuju da se nikakve "takse" ne uplaćuju, te da se umesto toga prvo obratite ambasadi.

Budući da je sve veći broj onih koji u ovoj državi traže svoje parče hleba, Austrijska ambasada redovno organizuje seminare informativnog karaktera o odlasku u Austriju, a o tome kada se i gde održavaju možete da se informišete na njihovoj Fejsbuk stranici.
2
Informacije i saveti za putovanje, školovanje... / Odg: Po čemu su neke zemlje poznate - svakako treba posetiti
« Poslednja poruka od strane Admin poslato Avgust 28, 2015, 03:39:52 posle podne »
Reklamni linkovi:
Rent a car agencija nudi Vam povoljne cene iznajmljivanja vozila , neogranicena kilometraza , dostava rent a car vozila na Aerodrom Nikola Tesla. Iznajmljivanje automobila Fiat, Renault, Mercedes, Citroent, Dacia.
In case you're interested in knowing more info on escort London, stop by www.londonpleasure.com
For more zarisa-london-escort consult the experts at zarisa-london-escort.com
Visit http://www.escort-london.com to find out more regarding escorts London.
3
Ambasade, DKP, Konzulat / Kako se postaje šef diplomatske misije
« Poslednja poruka od strane Simon poslato Avgust 15, 2015, 09:53:09 pre podne »
Da bi neki diplomata postao Ambasador neophodno je da ga predloži ministar spolјnih poslova, kao njegov nadređeni, samostalno ili u dogovoru sa državnim vrhom.

Ana Hrustanović je novi Ambasador Srbije u Briselu i zgrada Ambasade Srbije u Briselu

Predlog se potom upućuje Odboru za spolјne poslove Vlade Srbije i Sekretarijatu za zakonodavstvo.

Ukoliko dobije pozitivnu ocenu formuliše se predlog kandidata za vladu koja tada zakazuje sednicu na kojoj donosi odluku da je neko kandidat za ambasadora, ali je ta odluka poverlјiva.

Zatim se traži agreman zemlјe primaoca, a kada se dobije, predlog ide kod predsednika države i on potpisuje ukaz o postavlјenju i akreditivno pismo.

Na kraju, to se objavlјuje u „Službenom glasniku”, čime neko i zvanično postaje Ambasador.

Biografija Ambasadorke Ane Hrustanović:
 
OBRAZOVANJE

• Univerzitet ”La Sapienza”, Rim, Italija, 2007
-Master II stepena, Evropske studije i međunarodni odnosi

• Državni ispit, Beograd, Srbija, 2006

• Univerzitet za strance, Peruđa, Italija, 2004
-Specijalizacija iz oblasti italijanskog jezika i kulture

• Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija, 1998
-Italijanski jezik i književnost

• Strani jezici
-Italijanski, engleski, nemački

PROFESIONALNO ISKUSTVO

• Ambasada Republike Srbije u Rimu, 2011-
- Izvanredni i opunomoćeni Ambasador Republike Srbije u Italiji
- Izvanredni i opunomoćeni Ambasador Republike Srbije na nerezidencijalnoj osnovi u  San Marinu
- Izvanredni i opunomoćeni Ambasador Republike Srbije na nerezidencijalnoj osnovi na  Malti
- Stalni predstavnik Republike Srbije pri FAO

• Ambasada Republike Srbije u Rimu, Rim, Italija, 2008
Ministar savetnik za politčke poslove

• Ambasada Republike Srbije u Rimu, Rim, Italija, 2007
Prvi savetnik

• Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, Beograd, 2007
Kabinet ministra, savetnik

• Kabinet Predsednika Republike Srbije, Beograd, 2005
Koordinator za projekte

• Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gore, Beograd, 2004
Kabinet ministra - koordinator za odnose sa javnošću

• McCann-Erickson Group, Beograd, 2001
Menadžer za odnose sa javnošću

• YU INFO televizija, Beograd, 2000
Novinar

Udata je, majka sina Marka.
4
Evropa / Odg: Sa kojim dokumentima u R Crnu Goru
« Poslednja poruka od strane Admin poslato Avgust 12, 2015, 06:42:35 pre podne »
Da, i dalje može da se uđe sa starom LK, jer je predviđeno na nekim starijim LK da važe do (čini mi se) marta 2016.g. Iz tog razloga još uvek važe stare LK. Posle tog datuma više ne.

Ako drugara nisu ubacili u sistem i tada ga proverili ne znaju kada je ušao u CG, i tu si u pravu.

Ali....Pazi ovu situaciju:

Reši tvoj drugar da se u septembru vrati u R Srbiju, kako je i planirao, i dođe na neku od granica sa Srbijom. Da LK na uvid a granični policajac CG mu samo kaže: "Dajte mi prijavu boravka gde ste boravili".

Ovo je dovoljno da se tvoj prijatelj nađe u problemu. Jer, kada odete u CG u obavezi ste da se prijavite da ste stigli (u određenom roku) i prijavite vaš boravak. E, na osnovu te prijave policija zna (manje/više 1 dan) od kada boravite u CG. A ako nema tu prijavu...

Opet i tu zavisi raspoleženje graničnog policajca, ali ti samo navodim da to što ga na granici nisu "ubacili" u sistem ne znači da nemaju načina da izvrše neke druge radnje...

Nemoj ovo da ga uplaši....ali uvek ima to ALI. Razumeš?
5
Evropa / Odg: Sa kojim dokumentima u R Crnu Goru
« Poslednja poruka od strane Dado Boy poslato Avgust 11, 2015, 09:57:11 pre podne »
Da obnovim temu malo...drugar je ove godine usao u CG sa starom licnom kartom bez ikakvih problema.Doduse,isao je vozom.Prvi put u martu,a drugi put u aprilu.Obadvojica radimo tamo,stim da ja imam novu LK. i redovno izlazim iz zemlje.On od zadnjeg ulaska nije izlazio,smatra da policija nije mogla da zna kada je usao jer nije "prosao" kroz kompijuter.Planira da se vrati u septembru radi vadjenja novih dokumenata.
Znaci,moze da se udje ali opet,sve zavisi od raspolozenja GP.
6
Austrijskom tržištu rada nedostaje osoblje za ugostiteljstvo, saopštio je danas Servis za zapošljavanje (AMS), uz preciziranje da se u prvoj polovini ove godine traži 14.259 konobara, 10.227 kuvara i 5.091 pomoćnika u kuhinji.

Izvor: Tanjug



Velika je, takođe, potražnja i za pomoćnom radnom snagom u oblasti čišćenja zgrada (9.598) i pakovanja robe (7.574), opšte pomoćne radne snage (5.995), kao i za radnicima u skladištu (4.788).

Predsednik Provredne komore Austrije Kristof Lajtl nedavno je konstatovao da ne može da shvati novinske članke da zatvaraju kafane zato što nema više ljudi, koji su spremni da rade vikendom.

"Očigledno nešto ne valja u našoj zemlji", naglasio je on dodajući da zasigurno nije reč o nedovoljnim primanjima.

Predsednik sindikata "Vida" Gotfrid Vinkler na to je reagovao ukazujući da je tačno da gastronomija ima probleme, ali da je razlog što su loši uslovi rada.

"Sve dok su primanja u hoteljerstvu i gastronomiji nadprosečno niska, jer bruto primanje iznosi oko osam evra po satu, a pritisak natprosečno visok, ne treba da se čudimo o nedostatku radne snage u turizmu", naglasio je on.

Od 1. maja ove godine zaposleni u hotelijerstvu i ugostiteljstvu imaju zakonski osigurana minimalna primanja u visini od 1.400 evra bruto mesečno.
7
Informacije i saveti za putovanje, školovanje... / HOĆETE DA RADITE U NEMAČKOJ? Ovo morate znati pre nego što odete tamo!
« Poslednja poruka od strane Simon poslato Avgust 01, 2015, 10:02:31 pre podne »
Veliki problem jeste to da veliki broj iseljenika dolazi bez plana, sa svega nekolio evra.

Izvor: Kurir



Već se decenijama o Nemačkoj priča kao o utehi u kojoj se može pronaći bolje plaćen posao i bolji život. Sada, kad su i našim državljanima vrata za zapošljavanje relativno otvorena, mnogi će odlučiti upravo tamo da pronađu svoje mesto pod suncem. Evo što pri tom morate imati na umu.

Nemačkoj posla ne nedostaje. Stjepan Bingula koji tamo živi već 30 godina i administrator je grupa na Fejsbuku "Nova budućnost u Nemačkoj", kaže da bi u Nemačkoj mogla da se zaposli cela radnosposobna država.

Međutim, pre nego što pomislite da je sve veoma lako kao što zvuči, trebalo biste da obratite pažnju i na poteškoće s kojima se veliki deo entuzijastičnih imigranata suočava kada stigne u Nemačku.

"Svi iseljenici dolaze puni entuzijazma, voljom za radom, za zaradom, dobrim životom"

Najveći problem, smatra Bingula, jeste to da veliki broj iseljenika dolazi bez plana, sa svega nekolio evra.
Smeste se negde u hostelu, razmišljajući samo nekoliko dana unapred. Odmah krenu u potragu za poslom, neki od vrata do vrata, neki preko prijatelja i tu već nailaze na prve probleme. Prvi i najveći problem je jezik.



Mnogo njih misli da dovoljno govori jezik za dobar i kvalitetan posao, ali mnogi greše. Neki su završili neke tečajeve, ali na žalost niko im nije objasnio da se taj nemački koji su učili ne govori ovde. Svaka pokrajina, pa čak i svaki grad ima svoj dijalekat koji možeš da naučiš i da shvatiš tek kada živiš ovde", kaže Bingula.

Problemi s pronalaskom stana

Čim dođu, iseljenici počnu da traže posao, ali ne mogu da ga pronađu onako brzo kako su očekivali. Kada ga pronađu, suočavaju se s novim izazovom - potražnjom stana.
"Stanova ima dovoljno, ali ne može svako da priušti skup stan. Ako je jeftin, svi ga hoće, a ako je skup, niko ga neće, pa neće ga ni iseljenik, jer ne može da ga priušti", kaže Bingula i objašnjava da je većina stanova, čak njih 99 odsto potpuno prazno, pa je sledeći izazov za iseljenike pronaći kakav takav nameštaj, barem krevet na kojem mogu da spavaju.

"Traži se gde ima jeftin korišćeni nameštaj, pregledaju se novine gde se poklanja neki deo nameštaja, da se stan barem donekle namesti da se može u njemu normalno živeti i funkcionišu", kaže Bingula.

Prva plata

Iako uz puno volje i entuzijazma odlaze na tek pronađeni posao, imigranti vrlo često budu neprijatno iznenađeni kada vide kolika im je plata legla na račun.

"Tokom prvog pogleda na bankovni račun nakon primanja plate, iseljenik doživljava najveći šok. Pa to nije plata koju mi je poslodavac obećao, koja stoji u ugovoru. Mnogi još nisu shvatili da se u Nemačkoj plate izražavaju u bruto, a ne u neto iznosu. Znači od plate se uzimaju socijalni odbici, kao zdravstveno, penziono, i još nekoliko stavki, i naravno plata je umanjena u nekim slučajevima i do 35 odsto", napominje Bingula.

Usamljenost

On je u Nemačku došao sa svojim roditeljima kada je imao 14 godina, pa se s problemima kakvog imaju iseljenici koji su došli da rade, lično nije susreo. Međutim, poznate su mu priče brojnih ljudi koji su poslednjih godina tamo došli da žive. Jedna od njih je priča njegovog prijatelja kojem je lično i angažovano pomagao u pronalasku posla u Minhenu.

"Radio je preko hrvatske agencije na severu Nemačke kao negovatelj 24 sata dnevno. Odlučio je da dođe u Minhen. Pokrenuli smo akciju traženja posla, što nam je jako brzo i uspelo, svega dva dana pisanja i slanja molbi. Nakon pronalaska posla su počeli problemi. Još je bila potrebna radna dozvola, pa se čekala 10 dana, onda par dana druga papirologija, tako da je prvi radni dan bio sredinom marta

U međuvremenu je dobio sobu od poslodavca, ili da to nazovemo "sobičak". S preseljenjem u tu sobu su počele lagane poteškoće, samoća, smenski rad, pa uskakanje u izvanredni rad. A najgora mu je odvojenost od porodice, od negove dece, i naravno velika želja da dovede i porodicu u Minhen, ali još uvek ne uspeva, jer koliko je poznato, u Minhenu je veoma teško naći financijsko prihvatljiv stan. Ali zato postoje prijatelji, da mu malo skrenu misli, da se podruže, da ga podrže, kratko rečeno, da mu bude lakše u toj samoći", napominje Bingula.

Prihvatite tuđu kulturu

Radi što lakšeg prilagođavanja na drugačiji način života, Bingula preporučuje da sami sebi ne postavljate velike ciljeve i velika očekivanja, naročito ako ne znate jezik. "Prihvatite tuđu kulturu, prihvatite ljude u novoj zemlji, onda će i oni vas prihvatiti. Nisu Nemci tako hladni kako se inače o njima priča, jako su ljubazni i susretljivi, budite i vi prema njima. Prihvatite novu zemlju, ali nemojte zaboraviti domovinu - kakva je, vaša je", savjetuje Bingula.

"Za srećan život nije potreban najnoviji auto, najmoderniji nameštaj, najnoviji mobilni telefon. I druge stvari čoveka čine srećnim. Ako odmah ne uspete, to ne znači da nikada nećete, budite uporni. Ako padnete, ustanite i krenite dalje. Znate poslovicu "Ko se bori može izgubiti, a ko se ne bori već je izgubio", motivacijski poručuje Bigula i svima koji se odluče na imigraciju želi puno uspeha i sreće u novom životu.

Na ovo obratite pažnju ukoliko planirate da radite i živite u Nemačkoj:

1. Naučite jezik.
2. Napravite plan A i plan B.
3. Sa sobom ponesite dovoljno novca.
4. Teško je pronaći finansijski prihvatljiv stan i većina ih nije nameštena.
5. Pri unajmljivanju, u pravilu, valja platiti tri stanarine unapred.
6. Plata se dogovara bruto, pa je u pojedinim slučajevima umanjena za 35 odsto od dogovorenog.
7. Ako ne uspete odmah, budite uporni.
8
Psihologija / Odg: Ako ne možete da pročitate ovaj tekst, spadate u VEOMA RETKU grupu ljudi
« Poslednja poruka od strane GoxyS poslato Jul 30, 2015, 05:19:52 posle podne »
Pa to mu dođe da mi ustvari skeniramo reč. Baš ludilo. Ma koliko je sam čovek tehnika...
9
Psihologija / Ako ne možete da pročitate ovaj tekst, spadate u VEOMA RETKU grupu ljudi
« Poslednja poruka od strane Simon poslato Jul 30, 2015, 04:13:51 posle podne »
D4 L1 ST3 ZN4L1 D4 LJUDSK1 M0Z4K 1M4 SP0S0BN0ST D4 T3KST P0SM4TR4 K40 C3L1NU, T3 D4 PR3P0ZN4J3 1 B3Z PR0BL3M4 Č1T4 1 R3Č1 K0J3 N1SU 1SPR4VN0 N4P1S4N3? 0V4 P0J4V4 N4Z1V4 S3 T1P0GL1K3M1J4, 4 14K0 J0Š UV3K N1J3 ZV4N1ČN0 Z4V3D3N4 U KNJ1G4M4, SV0J3 UP0R1ŠT3 PR0N4L4Z1 U G3ŠT4LT PS1H0L0G1J1.

Izvor: 24sata



Da li mžoete ovo da pročitate?, Foto: Đ. Kojadinović

DUG0 V3Ć 1NT3RN3T0M KRUŽ3 T3KST0V1 S4 P0TPUN0 P0BRK4NJ1M SL0V1M4, 4L1 V1 1P4K B3Z PR0BL3M4 M0Ž3T3 D4 1H PR0Č1T4T3 1 D4 SHV4T1T3 0 Č3MU S3 R4D1. 1ST0 V4Ž1 1 Z4 T3KST0V3 U K0J1M4 SU SL0V4 Z4M3NJ3N4 BR0J3V1M4. 0V4 P0J4V4 J3 N4ZV4N4 T1P0GL1K3M1J0M, 4 14K0 1NT3RN3T0M KRUŽ3 T30R1J3 D4 0N1 LJUD1 K0J1 0V0 N3 M0GU D4 Č1T4JU 1M4JU N3KU VRSTU N3UR0L0ŠK0G PR0BL3M4, PS1H0L0G N4T4Š4 D0S3VSK4 0BJ4ŠNJ4V4 D4 J3 0VD3 U P1T4NJU Č1ST PS1H0L0ŠK1 F3N0M3N.

- 0VD3 S3 R4D1 0 PS1H0L0G1J1 0P4Ž4NJ4 1 0 T0M3 K4K0 LJUDSK1 UM SHV4T4 STV4RN0ST 0K0 S3B3. N41M3, M1 N3 P0SM4TR4M0 D3L0V3, V3Ć N4ST0J1M0 D4 UV3K V1D1M0 C3L1MU, T4K0 D4 J3 0VD3 U P1T4NJU G3ŠT4LT PS1H0L0G1J4 K0J4 N4S 1 U Č1 T0M3 D4, N4 PR1M3R, R3Č N1J3 S4M0 N1Z SL0V4, V3Ć J3 V1Š3 0D T0G4. LJUDSK1 M0Z4K T4K0 UV3K N4ST0J1 D4 GL3D4 C3L1NU, 4 N3 D3L0V3 0D K0J1H J3 ST4ST4VLJ3N4, P4 Z4T0 D0L4Z1 D0 T0G4 D4 M0Ž3M0 D4 PR0Č1T4M0 R3Č1 K0J3 N1SU D0BR0 N4P1S4N3 - 0BJ4ŠNJ4V4 PS1H0L0G.

0VD3 D0L4Z1 D0 K0MB1N4C1J3 1SKUSTV4 1 ZN4NJ4, T4ČN1J3 D4 B1 PR0Č1T4L1 0V4K4V T3KST B3Z PR0BL3M4 M1 S3 0SL4NJ4M0 N4 0N0 ŠT0 V3Ć ZN4M0. J3D1N0 PR4V1L0 J3ST3 D4 PRV0 1 P0SL3DNJ3 SL0V0 U R3Č1 M0R4JU D4 BUDU N4 PR4V1LN0M M3STU - N4Š M0Z4K 0P4Ž4 T4 SL0V4, PR0C3NJUJ3 DUŽ1NU R3Č1 1 V1D1 0ST4L4 SL0V4, 1 4UT0M4TSK1 SKL4P4 R3Č.

Ikao vleika vićena ljdui mžeo da čtia okvave testokve bez porbelma, psotjoi mnaji porecnat oinh kjomia to nkikao ne plozai za rkuom, čak i ako se dboro knocertišu. Odve se ne rdai ni o kovkam proemćejau, kao što trvde nkei šljiavi sjatvoi, već pnovoo - o pihsolgoiji ljdui.

- Vreotvnao se tu rdai o ljimuda kjoi se iztunzeo knocenštriu na dtealje, pa ih ztao duračgiji rsaproed sovla otema u čatinju i ne mgou da se knocnertišu na clineu jer dolevi nsiu ivprasno preoađni. Njmia ta pornema u rodelsedu solva vrevoanto perdsatvlja perveilku ditasrkicju da bi poritčali šta zpavaro pšie - kžae nšaa sgovaonrica.

Blio kkao blio, čtiava ova pitrča je kerunla 2005. gdonie, kdaa su kenrlui da se šrie mjelvoi satsaljveni "topigliemkisjki". Ikao se ipsvra msililo da je u ptainju šlaa, urzbo su sručtnjaci svathili da se rdai o vomea znmiailjvoj maifnesatciji ljdukse pihse.

Ludilo, a?

Slovo po solvo... Perma itsrazivanjima jendog engleksog Fkulateta , poptuno je sveejdno kjoim se resdoledom psiu solva u nkeoj rcei, jeidno je btnio da pvro i psolednje slovo bduu isparvno naipasni. Osatatk mzoe btii skorz izmesan, a da rcei iapk bduu lkao citljvie. To se dogdaa sotga jer cvoek ne ctia sovlo po svolo, ngeo celu rec ojdednom. Zacudjujuce, zar ne? A uevk ste msilili da je pavrpois vzaan?
10
Informacije i saveti za putovanje, školovanje... / Srbi neće više da letuju u Crnoj Gori...Propala sezona
« Poslednja poruka od strane Simon poslato Jul 06, 2015, 06:51:17 posle podne »
Samo dva odsto srpskih turista odlučuje se za Crnogorsko primorje, gde je preskupo naspram Grčke i Turske, za kojima vlada prava pomama

Izvor: Kurir


Prazne ležaljke... Plaža u Crnoj Gori

BEOGRAD - Interesovanje Srba za letovanje u Crnoj Gori je slab, a kako stvari stoje, situaciju neće popraviti ni kriza u Tunisu.

Srpski turisti koji odustaju od puta u afričku zemlju, u kojoj je proglašeno vanredno stanje nakon terorističkog napada, sada hrle u Grčku i Tursku, dok se svega dva odsto odlučuje za Crnogorsko primorje.

Veliki popusti

Da potražnja za Tunisom opada, potvrdio nam je i Nikola Lukić, ambasador Srbije u toj zemlji, rekavši da je u petak sletelo svega 25 Srba, dok je 119 otišlo.
- Hoteli su poluprazni, turista je sve manje. Ostaje da vidimo da li će naši građani doći doći sledećeg petka i koliko njih, ali reklo bi se da odustaju od ove destinacije.

U turističkim agencijama takođe povlače ponude za severnu Afriku, ali to neće pomoći Crnoj Gori da spase sezonu.
- Interesovanje za Crnu Goru je slabo. Naši turisti više vole aranžmane u Turskoj i Grčkoj, u kojima, recimo, dobiju besplatan smeštaj za drugo dete ili 50 odsto popusta, dok u Crnoj Gori uglavnom moraju da plate punu cenu. Takođe, turisti vole ol inkluziv uslugu kakvu dobijaju u Grčkoj i Turskoj. Plate je, dobiju pun komfor i više ni o čemu ne moraju da razmišljaju i brinu do kraja letovanja - kaže Mirjana Radojević, iz turističke agencije „Big blu“.

Ovde im je raj... Grčka u srcu srpkim turistima

Na jaku konkurenciju Grčke i Turske i slabo interesovanje srpskih turista za Crnogorsko primorje nedavno je upozorio i Dragan Purko Ivančević, predsednik odbora za turizam Privredne komore Crne Gore.

- Tržište regiona je veoma interesantno, ali turistički radnici Crne Gore moraju konačno da shvate da niko više neće doći na letovanje u Crnu Goru zato što voli Crnu Goru. Moramo se za to tržište boriti jedinim mogućim načinom, a to je da za najbolju cenu obezbedimo najkvalitetnije letovanje i tako pobedimo konkurenciju.

Navikli na Egejsko more

Saša Zarić iz turističke agencije „Ponte“ kaže da treba očekivati da se ljubitelji Tunisa okrenu najviše grčkim i turskim destinacijama.
- Ipak, broj srpskih turista koji letuju u Tunisu nije toliko veliki da bi bilo koja druga destinacija mogla ozbiljno da profitira njihovim dolaskom. Grčka je tražena isto kao i svake godine. Kriza u Grčkoj nije uticala da se srpski turisti predomisle u vezi sa letovanjem na toj destinaciji.
Stranice: [1] 2 3 ... 10