Forum sajta KoZnaZna
SAJT VIZNI REŽIM MOJE PUTOVANJE AMBASADE KONZULATI DOKUMENTA, ZAKONI I PROPISI INFORMACIJE IZRADA SAJTA

Recent Posts

Pages: [1] 2 3 ... 10
1
Stupio je na snagu novi Zakon o Graničnoj kontroli koji u članu 54 reguliše graničnu proveru maloletnih lica. Pa da vam pojasnimo šta to znači:

Prilikom granične provere maloletnih lica, policijski službenik posebnu pažnju obraća da li maloletno lice putuje samo ili u pratnji drugog lica.

Za prelazak državne granice maloletno lice, državljanin R Srbije do navršene 16. godine života, kada putuje samo ili u pratnji drugog lica koje mu nije roditelj ili zakonski zastupnik, MORA posedovati overenu saglasnost oba roditelja, ako zajednički vrše roditeljsko pravo, ili zakonskog zastupnika.

Detaljnije informacije i više o ovoj temi uskoro na sajtu: https://www.koznazna.com
2
Trostruko duže putujete do svog odredišta, da vam vrata hotela zalupe ispred nosa ili da umesto luksuzne sobe dobijete ćumez – samo su neke od okolnosti koje vam mogu upropastiti dugo čekano putovanje.

Izvor: Blic


Svake godine nekoliko grupa turista bude prevareno od strane sumnjivih agencija ili auto-prevoznika. Spisak prevara je raznolik, ali postoje stvari koje možete da uradite, kako se ne bi našli među nasamarenima.

Prevara broj 1: Niste ni pošli na put

Odbrojavali ste dane do odmora i konačno spakovali kofere, kada su vas uoči polaska pozvali iz agencije i obavestili da je put otkazan.

Čak ni te ljubaznosti agencija "Best 89" nije udostojila svojih 57 putnika, koji su na parkingu preko puta novobegoradskog buvljaka uzalud čekali prevoz do Ljoret de Mara.

- Posle nekoliko sati na stanicu je stigla predstavnica agencije. Nije htela da se predstavi, ali nam je odmah sasula da autobus nije ni krenuo iz Niša i da možemo da tužimo agenciju. Odmah pominjati tužbu ne deluje kao splet okolnosti, već kao smišljen plan – ispričao je tada Nenad, jedan od nesuđenih turista.

Putnici su unajmili advokate, podneli tužbe, ali do danas nisu videli ni dinara od uloženog novca.

Savet:

- Dobro se raspitajte o agenciji kojom krećete na put. Treba obratiti pažnju koliko dugo postoji na tržištu, broj licence, da li je član YUTA i drugih strukovnih udruženja, što nije obavezujuće ali je poželjno. Takođe nije zgoreg da se uplati osiguranje od otkaza putovanja, koje nije skupo, a daje vam mnogo sigurnosti – savetuje Aleksandar Seničić, direktor YUTA.

On dodaje da putnici ne smeju da veruju na reč agenciji, nego sve da traže napismeno, poput opštih uslova putovanja, prava na reklamaciju i obaveza agencije.

Uz to, proverite da li se u medijima o toj ageniciji ranije pisalo na osnovu lošeg iskustva ranijih putnika.

Obavezno pregledajte i turističke portale na kojima je moguće ostaviti komentar, te vidite šta piše o toj agenciji.

- Ako je cena aranžamana previše dobra da bi bila istinita, verovatno nije istinita, čak ni ako je aranžman oglašen na sajtu za popuste – dodaje Seničić.


Prevara broj 2: Nikako da stignete

Seli ste na svoje mesto, javili se rodbini i taman kada vam je prvi san došao na oči, autobus je stao.

Kvar je bio prvi razlog zašto je 80 putnika iz Beograda do grčkog ostrva Evia putovalo 36, umesto standardnih 15 sati. Oni su stali već kod Vranja i 7 sati čamili nasred puta, udaljeni od svake pumpe ili hotela.

U toku noći krenuli su dalje, a onda opet stali u Grčkoj, propustili poslednji trajekt i i sledeću noć proveli na trotoaru.

Do grčkog ostrva putovali su sa agencijom "LUI Travel", kojoj ovo nije bio ni prvi, ni poslednji put da pokvarenim autobusima prevozi putnike.

Savet:

Tražite da znate ko vam je prevoznik do odredišta i takođe ga proverite, sa kim sarađuje i kakve ocene ima.

- Ukoliko se tokom puta pokvari autobus, moraćete da sačekate sledeći. Pravo na žalbu nemate ni ako autobus nije nov ili udoban, jer svi autobusi koji su prošli tehnički pregled mogu i da se pokvare – kaže Seničić.


Prevara broj 3: Ne možete u hotel

Stigli ste do svog odredišta, izvukli kofer iz autobusa, a onda su vam u hotelu rekli da slobodno možete da se vratite nazad. Smeštaj nije plaćen i tu ćete noćiti samo ako novac date iz svoga džepa.

Upravo se to desilo putnicima koji su preko smederevske agencije "Blu travel vorld" želeli da dođu do Evie.

- Grk kaže "nije plaćeno, ne možete da uđete" – objasnio je prošlog avgusta Jovica, koji je u Grčkoj proveo svega dan, pre nego što se vratio u Srbiju.

Savet:

U slučaju da vam se desi nešto slično, u prvom trenutku teško da ćete izbeći noćenje na parkingu, ako nemate novca za drugi smeštaj. Možete probati da se obratite našoj ambasadi ili drugoj zvaničnoj instituciji Srbije u državi u kojoj se nalazite, ali i prijaviti slučaj lokalnoj turističkoj službi. Kada se vratite u zemlju, kontaktirajte advokata i turističku inspekciju.


Prevara broj 4: Platili ste jedno, a dobili drugo

Na slikama svetle sobe, moderna kupatila i hotel na plaži. "Ol inkluziv" ponuda, a cena prihvatljiva. Dođete tamo, a ono prljava soba, internet iz 1996, a hotel kraj gradilišta čija vas buka diže već u sedam ujutru.

Srpski putnici se često žale na smeštaj, za šta, istini za volju, nisu uvek agencije krive, već želja turiste da po ceni hotela od dve zvezdice dobije uslugu onog od pet.

Savet:

Pre nego izaberete hotel, proverite ga na sajtovima poput Trip advajzora, Kluba putnika i slično. Tu ćete dobiti upozorenja i savete od strane ljudi koji su boravili u tom istom hotelu. Proverite šta se u vašem hotelu podrazumeva pod "ol inkluziv" ponudom, jer to nije obavezno ono što vi mislite.

Dalje, ako zateknete prljav apartman, ne treba da ga čistite. Obavestite domaćina ili spremačicu, koji su dužni da u kratkom roku očiste sobu. Pravo na žalbu i nadoknadu imate ako vam apartman nije čišćen po dva dana.

Možete da se žalite ako umesto zakupljenog trokrevetne sobe dobijete dvokrevetnu i ako se taj problem blagovremeno ne reši.

Pravo na nadoknadu imate i ako duže od dana niste imali vodu, struju ili vam ne radi klima uređaj.


Prevara broj 5: U hotelu nema više mesta

Otišli ste u agenciju, uplatili deo puta, dogovorili se oko plaćanja ostatka, a onda su vas nekoliko dana kasnije pozvali i rekli vam da u tom hotelu nema više mesta. Ljubazno vam nude neku drugu ponudu ili, ako želite, da vam vrate novac.

Savet:

Ako je to baš smeštaj kakav ste želeli, nemojte odmah da odustanete. Pozovite hotel o kome je reč ili im pošaljite mejl. Vrlo lako može da se desi da je nastao problem u komunikaciji između agencije i hotela, ili čak da je agencija vaš smeštaj ustupila nekome ko je platio više ili koga turistički radnik lično zna.

Ukoliko se radi o ovom drugom scenariju, iz hotela će vam to reći. Sa tom informacijom možete slobodno ponovo pozvati agenciju i insistirati da vam se aranžman obnovi.
3
Prolazna soba / Šta je to sa Švajcarcima?
« Last post by dragan on March 04, 2018, 05:12:22 PM »
Građani izglasali ostanak TV pretplate u Švajcarskoj!

Zvanični rezultati referenduma u Švajcarskoj pokazuju da su građani odbacili predlog da se ukine obavezna pretplata za finansiranje javnih televizijskih i radio programa, javlja Asošijeted pres (AP).

Izvor: Danas

Građani izglasali ostanak TV pretplate u Švajcarskoj

Javni servis Švajcarske javlja da je minimalni broj švajcarskih kantona ili regija na referendumu koji se danas održava u toj zemlji, glasao za ukidanje pretplate. Za ishod glasanja bili su zainteresovani emiteri širom Evrope. Prema prvim podacima, oko 71 odsto Švajcaraca odlučilo se za „ne“ na referendumu, što znači da će nastaviti da plaćaju TV pretplatu koja iznosi 390 evra godišnje.

Direktor nemačkog javnog servisa ZDF Tomas Belut pozdravio je rezultat referenduma rečima da je „Švajcarska poslala signal i učinila jasnim koliki je značaj javnih servisa za pluralističko društvo“.
4
Prolazna soba / Makedonija počela da uklanja saobraćajne znakove ALEKSANDAR VELIKI
« Last post by Simon on February 20, 2018, 02:17:20 PM »
NP "Putevi Makedonije" na terenu počeli su da uklanjaju saobraćajne znakove sa oznakom autoputa "Aleksandar Veliki" na Koridoru 10

Počelo uklanjanje tabli

Prema odluci Vlade Makedonije iste će biti zamenjene novima na kojima će pisati "Prijateljstvo".

Odlukom Vlade, imenovana je i nova vazdušna luka u Skoplju, ali još uvek nema službenih informacija o postupku promene naziva "Aleksandar Veliki" u "Međunarodna vazdušna luka Skoplje".

"Pratimo razvoj događaja. Kada primimo detaljna uputstva od Vlade, postupaćemo prema tim uputstvima za donošenje Odluke. Prema uputstvima teći će i postupak za promenu znaka s nazivom vazdušne luke, što je aktivnost koja bi zahtevala sprovođenje odgovarajućih tehničkih postupaka obavestila je ranije TAV, koncesionar vazdušne luke Makedonije.

Promena naziva autoputa i vazdušne luke, kako je premijer Zoran Zaev nakon sastanka u Davosu sa svojim grčkim kolegom Alexisom Tsiprasom, obeležava dobru volju i poboljšava odnose s Grčkom.

Trenutni naziv autoputa "Aleksandar Veliki" korišten je od jula 2008., a to je određeno odlukom prethodne Vlade.

Od decembra 2006. godine, opet, takođe uz prethodnu odluku Vlade, vazdušna luka (aerodrom) Skoplje je preimenovan u „Aleksandar Veliki”.
5
Od 1. oktobra u pasoše se umesto "srpsko" u rubriku "državljanstvo" upisuje "državljanstvo Republike Srbije"

Izvor: Rts

Oznaka državljanstva kao "srpsko" nije bila suprotna propisima, tako rade i druge države, kažu u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Međutim, u Stranci za Sandžak su smatrali da se time krše prava manjinskih naroda u Srbiji.

Mirsad Đerekarac prvi je Bošnjak kome u putnoj ispravi izdatoj u Konzulatu u Nemačkoj u rubrici stoji državljanstvo Republike Srbije. Ispravu je podigao pre Nove godine.

"Moja građanska i sva druga prava u državi Srbiji nisu ugrožena, ali mi ovo znači. Eto, samo taj osećaj jednakosti i ravnopravnosti sa drugim narodima u državi u kojoj živim", kaže Đerekarac.

Iz Stranke za Sandžak prvi dopis resornom ministarstvu u kome se ukazuje na kršenje zakona poslat je u decembru 2016. godine.

"Stavljanje prideva 'srpsko' znači, u stvari, da se stavlja jedna nacionalna odrednica, jedno nacionalno obeležje, što nije u skladu ni sa Ustavom ni sa Zakonom. Svi manjinski narodi, odnosno, nesrpski narodi u Republici Srbiji, podvode se pod odrednicu 'srpsko' i mi smo tražili da se to ispravi", kaže predsednik Stranke za Sandžak Fevzija Murić.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova objašnjavaju da je set podataka koji se upisuje u novi biometrijski pasoš urađen na osnovu standarda koji propisuje sadržaj, izgled i upis svih podataka koji se nalaze u pasošu.

Rubrika državljanstvo upisuje se u obliku pripadnosti državi čije državljanstvo lice poseduje.

Od 1. oktobra, kroz aplikaciju u pasošu u rubrici "državljanstvo" upisuje se "državljanstvo – Republike Srbije", što je takođe u skladu sa Zakonom o državljanstvu Republike Srbije i Zakonom o putnim ispravama. U rubriku "državljanstvo" u pasošu upisuje se isključivo "državljanstvo Republike Srbije", tako da ne postoji mogućnost izbora.

Preporuka zaštitnika građana

Murić se obratio zaštitniku građana u decembru 2016. godine. Postupak je trajao kraće od godinu dana.

Nakon više sastanaka, preporuka zaštitnika građana o izmeni sadržaja rubrike državljanstvo je usvojena.

Ombudsman Zoran Pašalić smatra da je potrebno napraviti razliku između nacionalnog identiteta ili pripadnosti i državljanstva.

"Svakako treba napraviti tu jasnu razliku koja će uticati na bolji osećaj svih onih koji jesu državljani Republike Srbije ali koji se ne smatraju srpskim ili delom srpskog naciona", dodaje Pašalić.

Ispravka će biti vršena u narednom periodu, za sve državljane Srbije, prilikom obnavljanja pasoša koji su istekli.
6
Odbio je da preda pasoš i isterali su ga na ulicu. Ekonomska situacija u Bosni i Hercegovini mnoge je prisilila da idu u svijet trbuhom za kruhom. Nerijetko smo svjedoci da umjesto posla, Bosanci i Hercegovci u svijetu pronađu veće nevolje od onih koje su ostavili u domovini.

Izvor/Foto: Avaz.ba

Mišolovke svuda

Oglasi koji obećavaju satnice u eurima, smještaj i hranu te riješenu papirologiju sve su češći u oglašivačkom prostoru u BiH.

Jedan dušek za dvojicu

Jedna od zemalja koja se posebno ističe u tim oglasima je Slovačka. Nude poslove u industriji proizvodnje dijelova za televizore, filijalama velikih automobilskih kompanija i slično.

Semir (prezime poznato redakciji) iz Banovića, u situaciji velike nezaposlenosti, odlučio je okušati sreću. Javio se na oglas agencije "Vella" iz Beograda. I tu je počela noćna mora, veća od nezaposlenosti.

Stupio je u kontakt sa Vesnom Stević, vlasnicom agencije, koja mu je ponudila posao u 'tv industriji'. Obećala mu je satnicu od tri eura, topli obrok 1,9 eura, uz besplatan smještaj i prijevoz od Beograda do slovačkog grada Nove Zamky, priča nam Semirova sestra.

Sretan zbog činjenice da je konačno pronašao posao, krenuo je iz Banovića za Beograd, a onda autobusom posredničke agencije "Vella" ka Slovačkoj.

Ali, u Nove Zamky nije stigao, zapravo odvezli su ga u ruralno mjesto Horne Saliby u okrugu Galanti. Tu su počeli problemi.

Smješten je u sobu u kojoj je bio samo jedan dušek, koji je morao dijeliti sa još jednom osobom. U sobi je bilo i drugih "podstanara", jer su po čoškovima postavljene mišolovke. Tmurnu atmosferu upotpunjavale su posude s ubudžalom vodom.

Semir je, prema kazivanju njegove sestre, u Slovačku doputovao oko 2 sata iz ponoći, a već u 4 sata po njih je došao autobus da ih vozi na posao.

Istjeran na ulicu

Na poslu nije imao ni hrane ni pauze, niti je to bilo ono što je dogovoreno. Ništa nije bilo onako kako su mu iz agencije "Vella" obećali. Iako mu je obećano da će raditi za satnicu od 3 eura, zapravo je trebao raditi za satnicu od 1,3 eura. Treći dan su tražili da preda pasoš, što je Semir odbio, nakon čega su ga istjerali iz sobe u kojoj je bio smješten.

Prespavao je na ulici, po kiši

Porodica koja je ostala u Banovićima morala je kontaktirati poznanike u Austriji, koji su na kraju otišli u Slovačku, odvezli Semira na autobusku stanicu i platili mu povratak kući.

Semir je u Banoviće stigao u nedjelju u poslijepodnevnim satima, čime je ipak sretno završena priča, koja ga je mogla odvesti u ambis.

Vesna Stević ih je blokirala na mreži Facebook i nije im se više javljala.

- Internetom kruže priče da je ona mnogo ljudi prevarila. Ja sam s njom komunicirala dok je Semir bio u Slovačkoj i slagala joj da bih željela i ja da idem u Slovačku, a sve s ciljem da dobijem informacije o njemu. Tada mi je rekla da oni 'peru' pasoše i da Semir ne mora da se vraća u BiH nakon 90 dana - zaključuje Semirova sestra.

Informaciju više o ovakvim slučajevima potražili smo u Agenciji za rad i zapošljavanje BiH.

- Mi za Slovačku ne radimo ništa, jer s tom državom nemamo potpisan sporazum o posredovanju u zapošljavanju. Što se tiče tih agencija, pretpostavljam da to i nisu agencije, a ono što sigurno znamo je da nisu registrirane u BiH - kazao nam je Boris Pupić iz Agencije za rad i zapošljavanje BiH.

Dodaje da na nivou eniteta postoji Zakon o osnivanju agencija za posredovanje, kojim je regulirana ova oblast.
- Ne postoji nikakav zakon koji bi bilo kome iz neke države branio da objavi oglas za zapošljavanje. Ta mogućnost je svima dozvoljena. Sada je poplava tih agencija. Nama se još nisu obraćali interesanti koji bi išli da rade u Slovačku - kaže Pupić.

Sveto pravilo

Dodaje da im se nisu obraćale ni firme iz Slovačke koje traže bh. radnike.

Pupić je naveo najbitnije preporuke kada je riječ o odlasku na rad u inozemstvo.

- Kao prvo, niko ne smije naplaćivati uslugu od osobe kojoj se nudi posao. Agencije koje posreduju svoju uslugu naplaćuju od firme koja traži radnike. Drugo, radnik nema potrebe da ide u drugu državu dok ne dobije ugovor, radnu dozvolu i radnu vizu. To je sveto pravilo - poručuje Pupić.

- Kompanija koja hoće da zaposli radnika, bilo direktno ili preko posrednika, kontaktira radnika i dostavlja mu ugovor o radu ili barem neku izjavu kojom kaže da će tog radnika zaposliti na određenom poslu i u kojem vremenu. Zatim ta firma je dužna u svojoj državi pokrenuti proceduru dobivanja radne dozvole za radnika. Sve troškove snosi poslodavac, a kada dobije radnu dozvolu, firma je dužna poslati radniku zvanični ugovor o radu i kopiju radne dozvole. Sve to vrijeme radnik je u BiH, jer nema šta tamo da ide osim turistički. Kada dobije sve te papire, radnik podnosi zahtjev za radnu vizu u ambasadi države u koju hoće da ide. Za radnu vizu su mu potrebni ugovor o radu i radna dozvola. Neke države traže i znanje jezika, ali sve zavisi od države - nastavlja Pupić.

On potcrtava da radnik može otići da radi u drugu državu, tek kada dobije radnu vizu.
- Može imati i radnu dozvolu i ugovor, ali bez radne vize on može ići samo turistički i ne smije raditi. Ukoliko u takvim uvjetima radi, on je taj koji krši zakon. Treba napomenuti da niko nema pravo da traži da mu date pasoš, jer vas ne smije ostaviti bez dokumenata. Često smo upozoravali javnost o takvim oglasima, a žalosno je da tokom godine dobijemo svega 15 upita naših građana, koji žele provjeriti određene oglase. Većina ih ode tamo da radi samoinicijativno i onda nastaju problemi, pojašnjava Pupić.

Na kraju dodaje da nema mogućnosti da neko istražuje i zatvara agencije poput one iz Semirove priče.

- Za to ne postoji pravni okvir. Može se uključiti SIPA u određenim slučajevima. Tako, recimo, imate oglase u kojima se navodi samo da neko traži radnika. Onda se naivni ljudi jave i onaj ko je postavio oglas traži da mu na određeni način uplate 100 ili više eura. Kada se to dogodi, poslije se više nikada ne jave. Kada nam takve slučajeve prijave, mi obavijestimo SIPA-u, ali i to je teško istraživati, jer ljudi samo promijene broj telefona i tu priča završava - zaključio je Pupić.

Tekst je prenet u izvornom obliku sa sajta avaz.ba i smatram da nikome nije problem da ga pročita i shvati. Pamet u glavu! Nije tako jednostavan odlazak u inostranstvo, a prevaranata ima MNOGO.
7
Prolazna soba / Medeljin: Grad droge danas je turistički biser Kolumbije
« Last post by Simon on January 09, 2018, 05:44:54 PM »
Medeljin je danas grad koji i dalje raste. Na njegovim ulicama mogu se sresti apsolutno svi mogući profili ljudi. Vozači kamiona, hipsteri, žene sa visokim potpeticama i tetovirani boemi - svi oni ovaj grad smatraju svojim domom.

Izvor: B92

Medeljin - Kolumbija

Početkom devedesetih godina ovim kolumbijskim gradom vladala je droga, a po zlu čuveni narkobos Pablo Eskobar sejao je strah i smrt na gotovo svakom koraku.

Kakav je Medeljin imao imidž, dovoljno govori i to što ga je časopis Tajm pre četvrt veka nazvao "najopasnijim mestom na planeti", ali od 1992. do 2017. godine proteklo je mnogo vremena. Grad čije ime je bilo neprijatno čak i izgovoriti, vremenom se transformisao u pravu pravcatu turističku destinaciju!

Devedesetih je nasilje vladalo ulicama, građansko društvo bilo je nepoznat pojam i činilo se da za ovaj grad nema spasa.

Danas je Medeljin lepo i prijatno mesto gde se poštuje zakon, a ekonomija je u takvom zamahu da je jedna od najjačih na južnoameričkom kontinentu.


Nove ikone

Grad koji je '80-ih godina 20. veka bio najpozantiji po najvećem narko bosu ikada Pablu Ekobaru, sa potpunom promenom imidža dobio i svoje nove ikone.

Danas su to mladi pop pevači, koji uživaju globalnu popularnost, Huan Luis Londonjo Arijes, poznatiji pod umetničkim imenom Maluma, i njegov kolega Hoze Alvaro Osorio Balvin - odnosno J. Balvin.

Obojica su rođeni u Medeljnu, Maluma 1994. a Balvin 1985. godine.


U čemu je onda tajna? Verovali ili ne, jedan od stanovnika Medeljina, vodič po imenu Julian, za britanski Telegraf je ispričao da je veliki uticaj na razvoj grada imao, ni manje ni više, nego - javni prevoz.

"Izgradnja metroa bila je početak svih dobrih stvari, bio je most u bolji svet. Odjednom smo shvatili da stvari zaista mogu da se promene i tako je počela revolucija u Medeljinu."

Pre nekoliko decenija, grad je bio na dobrom glasu i polako i sigurno se razvijao, ali dolaskom osamdesetih i devedesetih Medeljin je postao centar kokaina. Glavnu reč je vodio Eskobar, a i nakon njegove smrti 1993. godine, grad je bio na glasu kao mesto koje ne želite posetite ako vam je stalo do sopstvene kože.

Okončanjem stalnih nemira i unutrašnjih ratova, Kolumbija je odahnula pa je počeo oporavak u celoj zemlji, što se posebno odrazilo na Medeljin. Smešten u dolini, poznat je po nadimku "grad večnog proleća" - zahvaljujući idealnoj klimi. I gde god da se okrenete, čini vam se da se nešto događa.

Grad je čist. Izgrađeni su mnogobrojni parkovi, muzeji, moderna biblioteka, bisokop na otvorenom, a kafića i restorana ima u izobilju. Julian objašnjava da je dolazak podzemne železnice promenio život nekadašnjeg centra droge.

"Kad je 1994. izgrađen, bila je to prva pozitivna stvar nakon mnogo vremena. Metro nam je dao sigurnost i pokrenuo nas, odednom je bilo mnogo lakše kretati se gradom. Ljudi su izašli iz svojih kvartova i počeli da se kreću. Možda ćete reći 'Ma, to je samo metro', ali, verujte, itekako je promenio psihologiju grada."


8
Srednjoškolci i studenti koji žele da nastave obrazovanje u inostranstvu moraju da prate promene i trendove u vezi sa upisom, uslovima i prijavama, koji se konstantno menjaju. U skladu sa tim, izdvajamo pet ključnih novina za 2018. godinu.

Izvor: Blic

Schonbrunn palata u Beču

1. Studije u Austriji više nisu besplatne

Prema pisanju portala Kako na master, stara odluka po kojoj su studije u Austriji za državljane bivše Jugoslavije besplatne, definitivno više ne važi. Umesto toga, godina za studente iz zemalja van Evropske Unije iznosi 1.500 evra, dok za ostale košta duplo manje.

Blizina i relativno niske cene studija, neki su od ključnih razloga zbog čega se više od 2.000 studenata iz Srbije prošle godine obrazovalo u Austriji.

2. ...ali, studiranje u Sloveniji je besplatno

Za razliku od Austrije koja je ukinula besplatne studije za maturante sa ovih prostora, Slovenija ih je omogućila državljanima Srbije, Crne Gore i Bosne koji upišu državne fakultete. Tako oni koji žele da budu blizu Srbije i prođu što povoljnije, mogu upisati osnovne studije u trajanju od četiri godine i najčešće su na slovenačkom, kao i dvogodišnje master studije, koje nude i programe na engleskom.

3. Sve teže do studija u Nemačkoj

Zbog migrantske krize nemačku vizu je sve teže dobiti. Sada je neophodno uplatiti finansijsku garanciju u iznosu od 8.600 evra "Dojče banci", koja bi studentu isplaćivala 800 evra mesečno.

Osim toga, promenjena je i upisna politika, tako da studenti koji imaju prosečnu ocenu manju od sedam teško da mogu da ga upišu. Oni koji su završili Visoku školu, mogu da apliciraju jedino na Visoku školu odnosno Fachhochschule, a na akademske univerzitete ne.

Prema podacima Nemačke službe za akademsku razmenu (DAAD), početkom 2017. godine u Nemačkoj je studiralo oko 2.900 državljana Srbije.

4. Sve veće novčane garancije potrebne za Kanadu i Ameriku

Finansijske garancije za Kanadu i Ameriku traže sve više iznose, odnosno da budući studenti imaju prosečno oko 20.000 dolara na računu, pa oni koji žele studije sa druge strane okeana, trebalo bi da pripreme svoj račun na vreme.

5. U Italiji sve više programa na engleskom

Prema pisanju portala "Kako na master" i državni i privatni univerziteti u Italiji postali su veoma orijentisani na engleski jezik i postoji velika ponuda studija na engleskom. Svake godine se otvaraju novi programi, pa se može pronaći dobar program.

Kako je ranije rečeno iz Italijanskog instituta za kulturu, u Italiji je za trogodišnje studije potrebno izdvojiti oko 2.000 evra, jednogodišnji masteri su iznad 5.000 evra, a nastava na engleskom može biti i više.

Pripreme za studije u inostranstvu "rudarski posao"

Koordinator Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu Marija Jovanović ističe brojne prednosti studiranja u inostranstvu.

- U kontekstu razvoja karijere, na studije u inostranstvu se gleda sa blagonaklonošću, jer pored poznavanja jezika kandidat usavršava i druge veštine kao što je dobra organizacija, prilagodljivost i mobilnost, odnosno pokazuje svest i volju da se putuje radi usavršavanja - nabraja Jovanovićeva.

Kako ona primećuje, studenti se raspituju za razne zemlje u skladu sa poznavanjem jezika.

- Oni traže interesantne programe na respektabilnim institucijama, ali im je važno i da to bude na zanimljivim prostorima, zbog njihovog slobodnog vremena. Mi im uvek savetujemo da konkurišu na više programa, a da zatim, kada vide gde su primljeni, biraju u skladu sa finansijama i drugim uslovima - ističe ona.

Njena preporuka je da zainteresovani kandidati proces apliciranja započnu minimum godinu dana unapred, kako bi na vreme položili neophodne testove stranih jezika, pripremili motivaciona pisma, raspitali se.

- Umesto da dođu i samo kažu ja bih studirao u Francuskoj, oni bi prvo trebalo sami da obave jedan "rudarski posao", da iščešljaju internet i naprave listu onoga šta žele i šta mogu. Često i na fakultetima mogu da se raspitaju koji su to fakulteti u inostranstvu na kojima bi imali određene pogodnosti, da li se sarađuje sa nekom institucijom. Kada već znaju šta otprilike traže, oni mogu da pogledaju aktuelne konkurse na platformi Mobion, da se raspitaju u info centru Tempus fondacije, dok se na sajtu Eurakses svakodnevno objavljuje veliki broj poslova, programa mobilnosti i stipendija za mlade istraživače širom Evrope. Na našem sajtu mogu da nađu korisne sajtove i neophodne kontakte, kao i brojne savete. Takođe, kod nas u Centru mogu dobiti pomoć pri sastavljanju prijava - ističe Marija Jovanović.
9
Mršavljenje / Semena čija obiluju omega-3 masnim kiselinama
« Last post by Goca on December 21, 2017, 09:47:37 AM »
U semenkama čija nalazi se pet puta više kalcijuma, nego u mleku, i dva puta više nego u bananama

Izvor: Danas


Čija semenke

Za vegetarijance ovaj produkt je, nezamenljiv, ali i za sve koji pate zbog krtih kostiju, kose i noktiju.

Semena čija obiluju omega-3 masnim kiselinama, isto kao i crvena riba. Snižavaju nivo holesterola, poboljšavaju rad srca, pomažu da se izborite sa depresijom i poremećajima raspoloženja, a doprinose i radu mozga.

Semena sadrže veliku količinu antioksidanata, veću nego kod borovnice i aronije, što doprinosi mlađem izgledu, i zaštiti od infektivnih oboljenja.

Za sve koji se bave sportom, za efikasnije treninge, ova semena su veoma korisna. Sadrže istu količinu korisnih materija , koliko i proteinski kokteli za dobijanje mišićne mase i bolje izdržljivosti.

Semena apsorbuju vodu u želucu, čime se stvara osećaj sitosti, što je čini jednom od najefikasnijih namirnica za smanjenje težine, nakon sezone slavskih trpeza.
10
Prolazna soba / Vašari u Nemačkoj: Kuvano vino i zvončići
« Last post by GoxyS on December 05, 2017, 01:08:14 PM »
Iako se najveći vašari organizuju u velikim gradovima, najzanimljiviji su oni koji se tradicionalno održavaju u malim mestima. Božićni vašari su i nastali u nemačkim selima

Izvor: Novosti


Magija predstojećih praznika najlepše se oseća uz miris kuvanog vina i slatkiša koji mame sa božićnih vašara. Iako se najveći vašari organizuju u velikim gradovima, najzanimljiviji su oni koji se tradicionalno održavaju u malim mestima. Božićni vašari su i nastali u nemačkim selima, a sada su ponovo atraktivni zbog atmosfere, ali i veće bezbednosti.

Rudeshajm na Rajni - Do ovog gradića većina turista stiže brodovima za krstarenje, ali može se doći i sa brda - žičarom. U uskim uličicama toči se najbolje kuvano vino ili punč.

Mihelštat slatkiši - Istorijske fasade sa drvenim gredama iz 1484. godine čine ovo selo savršenom scenografijom za božićni vašar. Posebno su atraktivne drvene tezge i drvena božićna piramida koja se okreće. Svake večeri ispred Gradske kuće pevaju se pesme. Ovde živi omiljeni poslastičar Angele Merkel.

Srednjovekovni Rotemburg - Gradić je uokviren srednjovekovnim zidinama i jedna je od nezaobilaznih tačaka na Romantičnom putu Nemačke. Najviše tezgi se nalazi ispred ogromne Gradske kuće.

Romantični vašar u Regenzburgu - U Nemačkoj su hit božićni vašari u dvorcima, a u palati Emeran porodice Turn und Taksis je jedan od najlepših.

Bamberg u Bavarskoj - Najveći vašar prostire se na Maksplacu u starom delu grada koji je pravi dragulj nemačke arhitekture. Gradić je poznat po scenama Hristovog rođenja, ali i ukusnim medenjacima.
Pages: [1] 2 3 ... 10
SAJT VIZNI REŽIM MOJE PUTOVANJE AMBASADE KONZULATI DOKUMENTA, ZAKONI I PROPISI INFORMACIJE IZRADA SAJTA