Forum sajta KoZnaZna

Recent Posts

Pages: [1] 2 3 ... 10
1
Avionom / Laptopovi ne mogu u kabine na nekim letovima za SAD
« Last post by Admin on March 21, 2017, 10:11:45 PM »
SAD i Velika Britanija od subote ujutro zabraniće unošenje laptopova u kabine putničkih aviona na letovima nekih kompanija sa Bliskog istoka i severne Afrike, kao i iz Turske.

Izvor: N1

Izvor: Shutterstock/Ilustracija

Zabrana unosa elektronskih uređaja većih od pametnih telefona nametnuta je kao deo antiterorističke preventive. Svi ostali elektronski uređaji moraće da budu smešteni u prtljag putnika.

Kada je reč o SAD-u, radi se o letovima devet aviokompanija s deset aerodroma:

- Aerodrom Muhamed V, Kazablanka, Maroko
- Aerodrom Ataturk, Istanbul, Turska
- Aerodrom u Kairu, Egipat
- Aerodrom kraljica Alija, Aman, Jordanian
- Aerodrom kralj Abulaziz, Džeda, Saudijska Arabija
- Međuanrodni aerodrom u Kuvajtu
- Aerodrom kralj Halid, Rijad, Saudijska Arabija
- Aerodrom Hamad, Doha, Katar
- Aerodrom u Abu Dabiju, UAE
- Aerodrom u Dubaiju, UAE

Dauning strit je saopštio da ova zabrana se odnosi na 14 kompanija koje lete iz Turske, Libana, Jordana, Egipta, Tunisa i Saudijske Arabije.

Iste mere razmatra i ministarstvo transporta Kanade.

Kada je reč o kompanjama, devet aviokompanija su pogođene zabranom SAD-a: Royal Jordanian, EgyptAir, Turkish Airlines, Saudi Arabian Airlines, Kuwait Airways, Royal Air Maroc, Qatar Airways, Emirates and Etihad Airways. U Britaniji, zabrana pogađa i British Airways and EasyJet.

Eksperti za sigurnost letova bili su posebno alarmirani incidentom u Somaliji prošle godine kada je pobunjenička grupa Al Šabab prokrijumčarila laptop napunjen eksplozivom na let iz Mogadiša i probila rupu na trupu pri eksploziji.

Etihad: Obavešteni smo

Kompanija Etihad ervejz (Etihad Airways) saopštila je danas da je obaveštena da putnici koji lete sa međunarodnog aerodroma u Abu Dabiju za Sjedinjene Američke Države od 25. marta u kabinu aviona ne smeju da unose elektronske uređaje veće o mobilnog telefona.

"Mobilni telefoni i medicinski uređaji su dozvoljeni, ali je veće predmete, kao što su laptop računari, tableti, kamere i elektronski čitači, potrebno smestiti u predati prtljag. Putnici koji lete za SAD su dužni da to učine u mestu polaska na putovanje, bez obzira da li je to Međunarodni aerodrom u Abu Dabiju", navodi se u saopštenju.
2
Prolazna soba / ePodsetnik će nas obaveštavati o isticanju ličnih dokumenata
« Last post by Pavle on March 02, 2017, 07:51:51 PM »
Od 1. aprila ove godine građani Srbije moći će da koriste novi servis e-Uprave, ePodsetnik, koji će ih obaveštavati o isticanju ličnih dokumenata, putem sms poruka ili mejla, najavila je danas ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić.

Izvor: Blic


Ona je novinarima rekla da će za tu uslugu biti potrebno da se prijave preko portala e-uprava.

Kako je na brifingu za medije Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave rekao direktor Direkcije za elektronsku upravu Dušan Stojanović, ta usluga treba da omogući da se na zahtev korisnika aktivira automatska SMS poruka ili email notifikacija, kojom će državna uprava obaveštavati građane da im odredjeni dokument ističe u roku od najviše 30 dana.

Ta usluga će važiti za lične karte, pasoše, vozačke i saobraćajne dozvole i registraciju vozila.

- Ovim država radi za građane, da im omogućava da na vreme i efikasno sprovode svoje obaveze i umesto kažnjavanja, država deluje proaktivno - rekao je Stojanović.

Ministarka Brnabić je rekla da cilj da umesto kažnjavanja građana, država proaktivno deluje.

Brnabić je najavila da je u planu da se građanima omogući i da preko portala e-uprave plaćaju platnim karticama.

- Do kraja juna plan je da se ukine overavanje zdravstvenih knjižica - rekla je ona i dodala da će građani moći i da plaćaju porez na imovinu preko portala e-uprave.
3
Prolazna soba / Nijedan građanin Srbije ne može dobiti azil u Nemačkoj
« Last post by Simon on February 23, 2017, 02:41:10 PM »
Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman izjavio je da je "Srbija je zemlja bezbednog porekla i nijedan srpski građanin ne može dobiti azil, 99 odsto prijava i tražilaca azila nije uspešno" u tome.

Izvor: Beta

Aksel Ditman

Ditman je to rekao na konferenciji na kojoj je predstavljen program "Osnaživanje mladih romskih prodica", koji se kroz učenje radnih veština i integraciju Roma sprovodi u Srbiji, između ostalog da bi se smanjio broj tražilaca azila u zemljama Zapadne Evrope.

Od septembra 2016. do avgusta 2017. godine taj projekat koji podržava Vlada Nemačke, osposobiće 100 Roma za zanimanja kuvara, pekara, kozmetičara, manikira, pedikira, automehaničara, vulkanizera. Očekuje se da će 25 odsto učesnika programa odmah biti zaposleno.

"Naš cilj je da se smanji broj tražilaca azila i zato je veoma važno da se radi na obrazovanju i ekonomskom osnaživanju mladih romskih prodica, čime im pomažemo da imaju bolje uslove za život, da dobiju priliku da se integrišu u društvo, da im bude prijatniji život, da ih osnažimo kako se ne bi odlučivali da napuštaju zemlju i traže azil", rekao je Ditman.

Izvršni direktor nemačke humanitarne organizacije ADRA Igor Mitrović izjavio je da program ima za cilj da mlade romske porodice učini ekonomski jakim i samostalnim, a posebno mladi, od 16 do 20 godina.

Program će obuhvatiti 100 Roma iz Zemun Polja, naselja Marija Bursać, Doktor Ivan Ribar i Kamendin, a nastoji se da među njima 50 odsto budu žene.

Predstavnik organizacije ADRA Tomas Petraček je izjavio da Vlada Nemačke razume potrebe Srbije i pomaže projekte koji napreduju.

"Cilj nam je da motivišemo te ljude, da postižu rezultate da se zapošljavaju, da osnivaju svoje firme i u njihov rad uključuju članove svojih porodica", rekao je Petraček.

Direktorka Dečijih sela Srbija, Vesna Mraković-Jokanović navela je da je cilj projekta da se mladim romskim roditeljima omogući da preuzmu brigu o svojoj deci, kroz stučno osposobljavanje i poboljšanje kvaliteta života, kako bi se prekinuo začaran krug koji se prenosi s generacije na generaciju Roma.

"Romima je teško da zadrže posao kada su stigmatizovani, a kada su mladi, to je još teže", navela je ona.

Po rečima Nenada Ćirića, direktora Škole za obrazovanje odraslih "Branko Pešić", učesnici programa tokom tri meseca između ostalog uče i kako da napišu biografiju i biznis plan.
4
Potražnja za medicinskim radnicima iz Srbije koji bi radili u Nemačkoj otišla je korak dalje - lanci staračkih domova sada dele promotivni materijal srednjoškolcima.

Izvor: Blic

Flajere za posao Nemci dele po srednjim školama u Srbiji

Oni tako pokušavaju na vreme da obezbede novu radnu snagu, koja im u Nemačkoj nedostaje.

Kako kaže mr Biljana Jovanović Glavonjić, pomoćnica direktora Medicinske škole "Nadežda Petrović" u Zemunu, u ovoj školi đacima je podeljen promotivni materijal nemačkog lanca staračkih domova "Pro seniore".

- Đacima nude volontiranje, stipendiranje, praksu, po završetku škole i zaposlenje, a odlično znanje nemačkog jezika nije presudno. Dozvolili smo da podele flajere koji upućuju na njihov sajt tek nakon što smo proverili njihove licence i uslove koje nude - ističe Glavonjić.

Zdravstveni radnici iz Srbije godinama predstavljaju poželjan kadar u evropskim medicinskim ustanovama. Kako ističu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, najveći broj poslodavaca koji traže naše državljane je iz Nemačke.

- U skladu sa sporazumom o posredovanju u privremenom zapošljavanju srpskih radnika u Nemačkoj, potpisanim 2013. godine, predviđeno je zapošljavanje medicinskih sestara i tehničara na poslovima osoblja za zdravstvenu negu starijih lica i bolesnika u bolnicama i drugim ustanovama takvog tipa širom Nemačke - kažu iz NSZ.

Potraga za medicinskim radnicima iz Srbije poslednjih meseci poprimila je oblike utrkivanja, gde se čak i našim lekarima koji rade u Nemačkoj, a dovedu radnika sa naših prostora, isplaćuju bonusi. Bolnice i starački domovi spremni su da plate od 500 do 2.000 evra po osobi dovedenoj na probni rad od šest meseci, te u Nemačkoj postoji i nekoliko stotina specijalizovanih agencija. Kako saznajemo, ova zemlja planira da "uveze" čak 120.000 lekara raznih specijalnosti, a tražnja je najveća u najbogatijim i najgušće naseljenim saveznim državama - Bavarskoj, Baden-Virtembergu i Severnoj Rajni-Vestfaliji.

Podaci sa biroa rada

Prema podacima NSZ, na birou rada 2015. godine bila su 17.882 medicinska radnika, dok ih je 2016. bilo 18.698. Najviše njih, 3.334, na birou su jednu do dve godine, ali čak 886 posao čeka preko 10 godina.
5
Prolazna soba / U Evropi: Minimalac 2.000 EUR
« Last post by Simon on February 13, 2017, 01:59:00 PM »
Od ukupno 28 članica Evropske unije, 22 zemlje imaju propisanu minimalnu platu.

Izvor: B92


Minimalac nije propisan u Danskoj, Finskoj, Švedskoj, Austriji, Italiji i Kipru.

U deset zemalja istoka EU minimalna plata niža je od 500 evra mesečno u bruto iznosu:
- Bugarska (235 evra),
- Rumunija (275 evra),
- Letonija i Litvanija (380 evra),
- Češka (407 evra),
- Mađarska (412 evra),
- Hrvatska (433 evra),
- Slovačka (435 evra),
- Poljska (453 evra) i
- Estonija (470 evra).

Pet zemalja ima minimalce između 500 i 1.000 evra:
- Portugal (650 evra),
- Grčka (684 evra),
- Malta (736 evra),
- Slovenija (805 evra) i
- Španija (826 evra).

U sedam zemalja severozapadne Evrope minimalne plate veće su od 1.000 evra mesečno:
- Ujedinjeno Kraljevstvo (1.397 evra),
- Francuska (1.480 evra),
- Nemačka (1.498 evra),
- Belgija (1.532 evra),
- Holandija (1.552 evra),
- Irska (1.563 evra) i
- Luksemburg (1.999 evra).

Ako uporedimo kretanje minimalnih plata od 2008. godine, vidljivo je da su one rasle u svim zemljama koje imaju propisan minimalac, osim u Grčkoj, gde su pale za 14 odsto.

Najveći rast minimalne plate od 2008. godine imala je Bugarska (109 odsto), sledi Rumunija s porastom od 99 odsto, a znatjan porast imale su i Slovačka (80 odsto), Estonija (69 odsto), Letonija (65 odsto) kao i Litvanija, u kojoj je minimalna plata porasla za 64 odsto.
6
Avionom / Avionska karta iz Niša 15 evra, a iz Beograda 70
« Last post by Пирке Блогер on February 06, 2017, 07:44:50 PM »
Samo u januaru na niškom aerdoromu bilo je više od 20.000 putnika. Ova vazdušna luka privlači sve više poslovnih ljudi, ali i turista.

Izvor: B92


Očekuje se da, uz nova ulaganja i nove destinacije, rekordan broj putnika iz prošle godine bude znatno premašen.

Putnicu su ranije uglavnom putovali iz Beograda, ali je velika razlika u ceni, kako kažu, gotovo duplo manje plaćaju iz Niša.

“Putujem za Holandiju, karta ovde košta 15 evra, u Beogradu je 70, kad uračunam i taksi prevoz, to mi je duplo jeftinije”, priča jedan od putnika.

“Mi smo pre mesec dana rezervisali i povratna karta za nas troje je 60 evra. Drugarica i ja rešile smo da putujemo jer je cena 20, 25 evra, maltene kao do Beograda i nazad. Sad možemo svakog vikenda da idemo jer su takve cene”, ističe jedna putnica.

Cene letova mogu biti i znatno niže u zavisnosti od interesovanja putnika. Sa niškog aerodroma leti se do devet evropskih destinacija, od ove godine i za Cirih. Najniža taksa u regionu, od tri evra, u Niš je privukla četiri avio-kompanije.

“To treba svi da iskoriste, počev od grada, turističkih organizacija, vidite da, od kako je krenuo aerodrom, dolaze i kompanije koje žele da ulažu u Niš”, kaže Vladica Đurdjanović, direktor Aerodroma Konstantin Veliki Niš.

U aerodrom se stalno ulaže. Od danas rade i novi šalteri pa je ubrzana registracija putnika i robe.

Prošle godine ostvaren je i znatan promet u teretnom saobraćaju, oko 2.000 tona, ove se očekuje da to bude više od 3.000.

Niški aerodrom prošle godine imao je najveći rast u regionu. Ovde je u 2016. bilo rekordnih 125.000 putnika. Očekuje se da ove godine taj broj bude bar udvostručen.

U februaru iz Niša do Ajndhovena ili Memingena osnovna cena leta jednom niskotarifnom kompanijom iznosi od 1.199 dinara, dok sa beogradskog aerodroma isti letovi iste avio-kompanije koštaju od 6.749 dinara. Iz Niša do Dortmunda može se leteti već po ceni od 1.799 dinara, dok let do iste destinacije iz Beograda košta od 7.399 dinara.
7
Prolazna soba / Slovačka, obećana zemlja siromašnih Srba
« Last post by Simon on January 28, 2017, 02:37:22 PM »
Odlazak u slovačke fabrike na privremeni, tromesečni rad postao je slamka spasa nezaposlenih. Svakog meseca raste broj onih koji odlaze u očekivanju obećanih 600 evra mesečno. Nezvanične procene pokazuju da ih je trenutno u slovačkim fabrikama oko 10.000. Za sada.

Izvor: Sputnjik


Sve više nezaposlenih iz dana u dan hrli u Slovačku trbuhom za kruhom. Posao nalaze preko agencija ili putem posrednika koji nude poslove mahom u elektro, TV, prehrambenoj i auto industriji. Zainteresovani u fabrikama rade od 8-16 sati dnevno za satnicu od 2,20 do 3,20 evra.

Obezbeđeni su im put i smeštaj, a neki poslodavci nude i tzv. bonove za hranu. Posrednik agencije MAX, koji svoje usluge nudi putem oglasa, za Sputnjik precizira da su u pitanju nekvalifikovani poslovi za koje nije potrebno prethodno iskustvo niti određena stručna sprema.

„Zainteresovanih je sve više, a uslovi zavise od agencije do agencije. Starosna granica za radnike je 45-50 godina, a pojedine agencije traže i zdravstvene preglede i dokaz da niste kažnjavani“.

I. Ž iz Šapca ističe da je posle tri meseca rada moguće ostvariti uštedu od 50.000 do 70.000 dinara i da je najbolje vreme za rad u Slovačkoj od septembra do decembra. Radnici se angažuju na 90 dana zbog ograničenja koja nameće Šengen. Po isteku narednih 90 dana, zainteresovani ponovo mogu krenuti put Slovačke.

„Ne gomilamo prijave i šaljemo radnike već za nedelju dana. Smeštaj je takođe različit u zavisnosti od mesta boravka, od motelskih dvokrevetnih soba do kolektivnog smeštaja, u kome stanuje i do 8 osoba“, navodi I. Ž.

On kaže da je najviše zainteresovanih iz Loznice, Kuršumlije, Zaječara, Zrenjanina i Vrbasa, i da je prema nekim procenama trenutno oko 10.000 Srba u statusu privremenih gastarbajtera u Slovačkoj. M. Ž. iz Valjeva, diplomirani tehnolog, već godinama ne može da nađe stalni posao u Srbiji, a za Sputnjik kaže da zadovoljna poslom u Slovačkoj.

„Radi se 12 sati dnevno, a ako hoćeš, možeš i dodatno da radiš subotom 8 sati. Radi se puno, ali se i zaradi“.

Č. K. iz Beograda je odluku da ode u Slovačku donela posle ni sama ne zna kog otkaza koji je dobila u momentu kada je trebalo da potpiše stalni ugovor.

„U fabrikama su Srbi u manjini, preovlađuju rumunski i mađarski Romi. Posao je prelak i uglavnom se svodi na stajanje u jednom mestu desetak sati. Lepite neke nalepnice, stavljate holdere, ramove, šrafite ili na kraju trake čekirate proizvode i slažete ih u kolica“.

K. P. iz Kuršumlije kaže da je sve u svemu zadovoljan angažmanom u Slovačkoj i da jedva čeka da se tamo ponovo vrati.

„Naspram poslova u Srbiji, meni je ovde okej. Jedino mi je teško stajanje od 12 sati. Ali navikneš se. Nisam baš nešto naročito uspeo ni da uštedim, ali sam zato proputovao pola Slovačke i upoznao jednu Slovakinju sa kojom se i danas čujem“.

Posao u Slovačkoj za sada nude dve legalno otvorene agencije u Novom Sadu, a sve je više i posrednika, fizičkih lica, koji posreduju između slovačkih agencija i radnika iz Srbije. Iskustva, ipak, govore da je neuporedivo sigurnije posao naći posredstvom agencija, kako bi se izbegle prevare i zloupotrebe koje su se već dešavale građanima koji su nasedali na primamljivije ponude u oglasima.
8
Prolazna soba / Lepote Argentine
« Last post by dragan on January 23, 2017, 04:40:06 PM »
Francuski režiser, Giljom Žuan, tokom nedavnog putovanja po Argentini odlučio je da svoje iskustvo prenese na video-snimak

Izvor: B92

Lepota Argentine

U Argentini je proveo tri nedelje proučavajući njene dve oblasti – severnu provinciju Salta, poznatu po očaravajućim pustinjama, i južnu Patagoniju, dom glečera i predivnih planina.

U oblasti El Čalten za četiri dana je prepešačio 80 kilometara, a nije propustio priliku da vidi ni Salinas Grandes - čuvenu slanu ravnicu.

Kako izgledaju ovi fantastični predeli možete videti na priloženom video snimku.

9
Prolazna soba / MOVED: POTRAGA
« Last post by Admin on January 21, 2017, 09:52:35 AM »
10
Šta se dešava u Dijaspori / POTRAGA
« Last post by Sumadinac on January 20, 2017, 06:53:42 PM »
Trazim ujaka Milutina Nesovic rodjenog 11.02.1944 u Zabojnici kod Kragujevca,Yugoslavija
U Pariz odlazi 1964god sa svojih 20god,zaposlio se u Renault i posle nekoliko meseci nista o njemu..??
Pages: [1] 2 3 ... 10